Дечје трауме из породице

Сваки пети брак заврши се разводом, а готово свакој породичној свађи, која му претходи, присуствују деца. Због нерашчишћених брачних односа многи малишани у Србији постају сирочад. Трауме дуго остају у сећању, а последице се тешко лече, упозоравају стручњаци.

Насиљу међу партнерима често присуствују деца, на коју утиче психичко или физичко злостављање које трпи родитељ.

Професор социјалне патологије Александар Југовић каже да је присуствовање убиству највећи могући стрес које дете може да доживи, уз снажно осећање страха, а последично депресивности, анксиозности, касније стигматизације, социјалне изолације, потенцијалних проблема у комуницкацији са другим људима

"Блажи облици насиља изазивају нелагоде код деце, до проблема у комуникацији, збуњености, такође нерасположења код деце или агресивног понашања према вршњацима", објашњава Југовић.

У три сигурне куће у Београду борави 26 жена и 24-оро деце. Међу њима је и жена која је после 17 година напустила супруга.

Штићеница Сигурне куће прича да је насиље у породици на њено старије дете изазвало неку врсту револта у понашању.

"Ја сам годинама постајала затворенија, избегавала било какве контакте што је он и забрањиивао, не смеш да се дружиш са овом особом, са оном особом", прича штићеница, која је желела да остане анонимна.

Према њеним речима, деца неће заборавити, али се, како каже, труди да што мање прича о томе, јер не жели да их подстиче да се сећају онога што је било.

Деца су је и охрабрила на тај корак. И то није редак случај.

Весна Станојевић из Саветовалишта против насиља у породици каже да су често деца иницијатори доласка у сигурну кућу.

"Деца на неки начин наговоре своју мајку да нешто предузму, да нешто покрену, да оду из те породице у којој је било насиља и да дођу у сигурну кућу да би се склонила", каже Станојевићева.

На срећу, свако дете поседује снагу за превазилажење лоших породичних искустава.

Психолог Зорица Матејић Ђуричић каже да последице раних негативних искустава постоје, али нису ненадокнадиве.

"Дете је у стању да направи неки нови увид, да се емоционално дистанцира од онога сто је прошло, да искористи неке своје креативне потенцијале, да успостави неке нове социјалне односе, да развије властите капацитете и на тај начин направи отклон према тим негативном искуствима", објашњава Зорица Матејић Ђуричић.

Није лако бити родитељ, али треба бити одговорнији према деци. Ако у периоду одрастања не добију сигурност и заштиту, постају рањива, а њихов животни пут биће тежи.