Увођење реда у област обезбеђења

У Скупштинској процедури ускоро би требало да се нађе Закон о приватном обезбеђењу, који је и пре годину дана био у парламенту, али није усвојен. О томе колико је важно да се такав закон донесе, говори податак да се у Србији око три стотине фирми бави приватним обезбеђењем, 13 детективском делатношћу, а њихов рад нико не контролише.

Недавно објављено истраживање јавног мњења "Грађани Србије о безбедности" показало је да се људи када је у питању њихова безбедност у 50 одсто случајева ослањају на себе, 17 одсто узда се у полицију, а свега 0,6 одсто у приватно обезбеђење. Међу богатијим грађанима њих седам одсто би се ослонило на приватно обезбеђење.

"Мало грађанана ће се поуздати у приватно обезбеђење. То ће учинити најимућнији наравно зато што имају имовину коју штите. Главни клијент су правна лица, банке, фирме и објекти од виталног значаја попут водовода, рудника", каже Марко Милошевић из Београдског центра за безбедносну политику.

Процењује се да око 50 хиљада људи ради у том сектору, више него у војсци или у полицији, а годинама се чека на закон којим ће бити уређен њихов рад.

Милорад Тодоровић из МУП-а напомиње да је према стратегији националне безбедности, приватна безбедност је један од чинилаца опште безбедности државе.

"Фактички уводи се ред у сектор приватне безбедности. Знаће се тачно ко може да се бави безбедношћу уводе се лиценце, а за контролу ће у првом тренутку бити задужено Министарство", наводи Тодоровић.

Драгиша Јовановић из Удружења за приватно обезбеђење ПКС каже да је том удружењу стало да се зна ко шта ради. "То се може омогућити само доношењем закона, прописивањем лиценци и услова за стицањем тих лиценци, додаје Јовановић.

На српско тржиште безбедности стигле су велике мултинационалне компаније, а само у две запослено је 10.000 људи.

Према речима Ђорђа Вучинића из "Секуритаса" у овом тренку највећи проблем тешка економска криза. "Принуђени смо да радимо са врло ниском ценама на тржишту, па што наши запослени имају ниске плате. Предузеће има пролблема са ликвидношћу, јер се наши клијенти се сучавају са проблемима, самим тим се суочавамо и ми који им пружамо услуге", објашава Вучинић.

Александар Козлица из фирме Г4С сматра да би нови закон требало да води рачуна и о економским аспектима. "У тај процес трбало да се укључе и синдикати обзиром да ће лиценцирање фирми и запослених доста кошати", напомиње Козлица.

У Србији има тридесетак детективских агенција. Контрола рада агенција, а ни њихова делатност није регулисана законом.