Усаглашавање закона са реалношћу

Члан 336а Кривичног закона предвиђао је казну до шест месеци затвора или новчану за сваког ко у намери да повреди претпоставку невиности или независност судства даје изјаве медијима. У српским судницама казна за то дело никада није изречена.

Министар правде и државне управе Никола Селаковић каже да закони морају да буду у сагласности са реалним животом.

"Имате ситуацију да у читавом претходном периоду од ступања законика на снагу, до данашњег дана то кривично дело није примењивано", наводи Селаковић.

Коментарисање судских поступака често је ишло на штету осумњичених, а јавност их је проглашавала кривим и пре него што су подизане оптужнице, подсећају из струковних удружења.

Судије упозоравају да се таквим понашањем крши једно од основних људских права - претпоставка невиности.

"Ту пре свега мислим и на медије, али и на политичаре, дакле када говоре о неким лицима која су осумњичена за нека дела морају то пажљиво да раде, као што и суд мора пажљиво да ради. Увек мора да нагласи док траје поступак да постоји основана сумња да је неко извршио неко дело, а не да каже - тај је учинилац", истиче судија Апелационог суда Омер Хаџиоверовић.

Из удружења тужилаца објашњавају да има других прописа који санкционишу такво понашање. Подсећају да је рад тужилаштва и судова последњих година био знатно отежан, иако је таква санкција постојала.

Председник Удружења тужилаца Горан Илић наводи да је очигледно да на овај начин то понашање није спречено.

"Због тога се просто, претпостављам, трага за неким другим законодавним начинима да се заштити независност судства, самосталност тужилаштва и претпоставка невиности", истиче Илић.

Независност судства и тужилаштва и претпоставка невиности, заштићени су Законом о кривичном поступку, чланом 337, који санкционише повреду тајности поступка, али и новинарским кодексом и законом о медијима.