Наука у служби економског развоја

Сектор науке и научних истраживања треба да буде у служби економског развоја. Један од стратешких циљева Србије је да постане друштво засновано на знању, изјавио је министар просвете, науке и технолошког равоја Жарко Обрадовић.

"Настојимо да повећамо инфрастсруктурне пројекте за развој науке и научних истраживања. Мале земље, као што је наша, морају тежити ка повећању својих капацитета у сектору научних истраживања и развоја, што ће резултирати и економским развојем", рекао је Обрадовић.

Министар просвете је на отварању експертске радионице "Системске реформе сектора Института за истраживање и развој у Србији " рекао да Србија има релативно велики број института за истраживање и развој.

Већина њих, међутим, потпуно зависи од финансирања од државе, а мањи број од приватног сектора и међународне заједнице.

Према његовим речима Влада Србије са приватним сектором представља важан почетни корак који омогућава развој српских иновативних компоненти.

Обрадовић је напоменуо и да је додатна подршка од међународних институција неопходна у реформи сектора Института за истраживање и развој, али и у другим научним областима.

"Код нас још нема довољно повезаности истраживања и привреде и чини ми се да се сматра да истраживања треба да понуде готов производ а мало је договора о дугорочној сарадњи у те две области", рекао је Обрадовић.

Министар је закључио да је Србија сувише мала земља која има скромне економске могућности и да би зато било логично да користи свој највећи потенцијал - знање.

Потпредседник Српске академије науке и уметности (САНУ) Љубиша Ракић навео је на скупу да је циљ научних академија у свету, али и у Србији, одрживи развој друштва и повећање квалитета живота целокупне популације, због чега се све више инсистира на дијалогу друштва и академије у решавању различитих проблема.

"Аутономија, самосталност и интегритет су основни принципи по којима функционишу академије и ти основни принципи нису нарушени. Захваљујући интегритету, аутономији и самосталности академија може самостално да се укључи у решавању бројних проблема у друштву", рекао је Ракић.

Потпредседник САНУ напоменуо је да Академија данас има 206 научних пројеката на којима ради око 800 истраживача, што је велики број, као и да је прошле године више од 400 радова из те институције публиковано.

Ракић је оценио и да је потребно регионално повезивање академија наука јер како је навео "све мале земље немају критичну масу истраживача у свим областима".