Читај ми!

Стижу тамо где хеликоптер не може!

Специјалну плакету за најподвиг године добили припадници Горске службе Мирсад Хоџић, Мехо Угљанин и малолетни Омер Хоџић јер су прошле зиме учествовали у више од стотину спасилачких акција на Пештеру и помогли бројним невољницима, о чему је РТС извештавао.

Припадници Горске службе, Мирсад Хоџић, Мехо Угљанин и малолетни Омер Хоџић добитници су награде за најплеменитији подвиг у 2012. години, јер су прошле зиме помагали људима угроженим снежним невременом у пештерском округу.

Признање "Најплеменитији подвиг године", коју већ пола века додељују Вечерње новости уручена је у Скупштини града Београда најхуманијим и најхрабријим људима који су својим делима обележили ову годину.  

Горска служба стизала је тамо где хеликоптер није могао. Када је снег преко колена, санке често отказују, али добра воља ових људи да помогну није никада.

Мирсад Хоџић објашњава да је прошле године била тешка зима и да је он, седећи у кући, дошао на идеју да помогне људима који нису могли сами да се изборе са снежним непогодама.

Хоџић је основао Горску службу, позвао пријатеље и заједничким снагама кренули су у борбу са пештерском мећавом, како би до људи затрпаних снегом допремили најпотребниије ствари.

Два месеца су, сваког дана од јутра до мрака, били на терену. Носили су лекове, храну, превозили болесне.

Ноћ је за ове људе била најнапорнија. Позиви ноћу су најчешће хитни и захтевају брзо реаговање.

"Обично зову и кажу да је неко имао мождани удар, или да се неко изненада разболео. Ми се одмах опремимо и крећемо у спасавање", објашњава Мирсад Хоџић.

Као најупечатљивији догаћај, један од пештерских спасилаца Мехо Угљанин памти када су касно ноћу по невремену преносили тешко болесну жену, те су до јутра радили на њеном збрињавању.

"Пештерски народ је поносит и они неће до 'великог зора' да затраже помоћ. Али ми смо увек били ту'', каже Угљанин.

У ноћима поларних мразева, при температури од минус 30 степени, 14-годишњи Омер Хоџић није се плашио за сопствени живот.

"Иако је било хладно и руке су ми се смрзавале, нисам се плашио. Имали смо велику жељу да помогнемо људима и увек смо стизали до њих, без обзира на то колики је мраз напољу", каже Омер.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 26. фебруар 2026.
2° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом