Деценија донорских картица у Србији

Војномедицинска академија у Београду почела је да издаје донорске картице пре тачно десет година. У децембру 2002. године, најпре су је потписали тадашњи начелник ВМА професор Зоран Станковић и министар здравља Томица Милосавлљевић.

Од тада, свест о значају даривања органа и развоју трансплантације у Србији полако почње да се мења. Донорску картицу у овом тренутку има више од 80.000 грађана.

Власници донорских картица те 2002. године постале су и многе јавне личности које су прихватиле да промовишу завештање органа као најхуманију акцију. Снимљени су и први спотови.

О жељи да будете донор требало би да обавестите и породицу, јер у случају мождане смрти, лекари ће, без обзира на то да ли имате или не потписану картицу, од њих тражити сагласност да се ваши органи искористе за лечење других људи.

Захваљујући таквој одлуци боље животе живе и Никола Ђурђевић (35), кога су лекари у Новогодишњој ноћи позвали да дође на трансплантацију бубрега, али и Бобан Јовановић (44), који је на дијализу ишао скоро 18 година.

"Осећам се јако добро, хтео бих још јендом да се захвалим породици која је дозволила да се донира тај бубрег. Моја цела породица је потписала донорске картице", прича Никола.

Бобан Јовановић прича како је прошло десет месеци од како је му је урађена трансплатација и додао да се осећа одлично.

У Центру за трансплантацију Војномедицинске академије опорављају се и пацијенти који су пре десет дана добили нове бубреге. Прошлог уторка, у једном дану, урађене су чак три трансплантације, две кадаверичне и једна од живог донора.

Начелник Центра за трансплантацију ВМА Невен Вавић рекао је да су ове године имали више посла, што је према његовим речима, веома добро.

"Имали смо 14 кадаверичних трансплантација и 14 од живог донора, то је први пут да смо имали једнак број и једних и других што је велики напредак. С обзиром на то да је било година када није било уопште кадаверичних трансплантација", ракао је Вавић.

Начелник Клинике за нефрологију ВМА Зоран Ковачевић каже да је битно имату на уму то да нико није склопио уговор да ће целог живота бити здрав.

"Једна ствар је живети у земљи која има развијен програм кадаверичне трансплантације, а сасвим је другачије када је та кадаверична трансплантација ретка срећа појединаца у једној земљи. То је инвестиција у будућност", истиче Ковачевић.

Статистика показује и да су много веће шансе да вам током живота затреба орган него да будете давалац органа. У Србији на трансплантацију бубрега, јетре, срца, рожњаче чека око 2.000 људи.