Скупи (не)реформисани судови

Најављујући нову мрежу судова, претходна власт обећавала је јефтиније и ефикасније правосуђе. Три године касније и џепови грађана, али и државна каса, били су празнији, јер су судије, пратеће особље, али и странке чешће путовали до судских јединица. Актуелна власт још није успела да сведе рачуне реформе правосуђа, али најављује нову судску мрежу, која би, верују, грађанима требало да прилиближи правду, а држави уштеди новац.

Иако је циљ смањења броја основних судова са 138 на 34 била уштеда, Србију је у поседње три године, процењује се, то скупо коштало.

"Један од најскриванијих података у последње три године у Министарству правде било је колико кошта правосуђе и колико је то у односу на претходно правосуђе, јер је промењена мрежа била због тога да би правосуђе било јефтиније", каже председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић.

Новом мрежом добили смо 102 судске јединице, односно истурена одељења на чије функционисање је само у 2011. години потрошено више од милијарду и двеста милиона динара. То се наводи у Извештају Врховног касационог суда, који је непотпун, пошто је сачињен на основу неодвршених извештаја основних судова.

Министар правде Никола Селаковић каже да се у неким судским јединицама или у неким судовима није на законит и адекватан начин водило рачуна о вођењу књига, и да због тога не могу да кажу колико је потрошено.

Међу онима који су уредно предали извештаје, апсолутни рекордер у трошковима је Основни суд у Врању, који је у 2011. години, за функционисање пет судских јединица, са 27 запослених потрошио чак 180 милиона динара.

Следи Основни суд у Сремској Митровици, затим Пожаревац, Ваљево, док је Београд, према извештају Врховног Касационог суда на четири судске јединице потрошио тек 13 и по милиона.

У суду у Сремској Митровици наводе да, иако је више од 11 милиона динара потрошено на гориво и путовање запослених, то није био највећи трошак.

"Највећи трошкови су за зараде запослених и судија и трошкови за уплату доприноса, затим следе трошкови који се тичу вештачења и трошкови за отпрему поште. Ти трошкови не могу да се смање, јер су везани за наш процес рада и само суђење", каже портпаролка Основног суда у Сремској Митровици Биљана Тешић.

Судије којима је посао био далеко да би сваког дана путовали, добијале су накнаде за пресељење у нови град. То је за одвојени живот било 25.000 динара, и још толико за изнајмљивање стана. Тако је сваки пресељени судија на плату добијао додатних 50.000 динара, а плаћан је и долазак кући за викенд.

"Има ретких светлих примера. Имамо пример суда у Пожеги који је добро радио пре реформе, који је успео добро да ради и после реформе и који је за сваку похвалу", каже министар Никола Селаковић.

Нова судска мрежа, која би требало да почне да ради од нове године, имаће око 70 основних судова, а судских јединица биће три пута мање него у протекле три године.