Почиње изградња прве банке матичних ћелија

Родитељи ће прве узорке ћелија из крви пупчаника моћи да остављају у јавној банци матићних ћелија крајем 2013. године, а најкасније у првим месецима 2014. године, најавила је координатор пројекта и начелница одељења за трансплантацију костне сржи Драгана Вујић.

У Институту за мајку и дете у четвртак је потписан уговор, а изградња прве јавне банке матичних ћелија у Србији почеће за недељу дана. Извођач радова, предузеће "Банковић" из Сурдулице обавезао се да ће радови бити завршени за пет месеци, рекла је Вујићева гостујући у Дневнику РТС-а.

Прва успешна трансплантација матичних ћелија из крви пупчаника урађена је 1988. године у Паризу код детета оболелог од Фанконијеве анемије. Давалац му је била рођена сестра. Од тада је у свету обављено више од 25.000 трансплантација матичних ћелија из пупчаника, као терапија за многе болести.

Крв пупчаника је богата матичним ћелијама, и то првенствено оним матичним ћелијама од којих настају ћелије крви.

"То је број ћелија који је довољан да трансплантирате некога ко има до 40 килограма, али последњих година када су у питању одрасли болесници иде се на комбинацију два узорка крви пупчаника. Те ћелије су мање зреле, тако да не мора да постоји потпуна подударност између примаоца и даваоца да би била успешна трансплантација", објашњава Вујић.

Наш здравствени систем много добија овим пројектом.

"Сви они болесници који су до сада морали да одлазе у иностране центре због трансплантације костне сржи, све те процедуре ће моћи да ураде код нас у земљи и тиме ће се остварити огромна уштеда", нагласила је Драгана Вујић.

У изградњу, опремање и отварање јавне банке држава ће уложити око 200 милиона динара.

"Када смо радили пројекат изводили смо одређену рачуницу и схватили да ће се држави за три године вратити новац који је уложен у цео пројекат, чије је финасирање започело 2008. године", рекла је координаторка пројекта.

Изградњом банке добија се много бољи и већи простор тако да ће моћи да се остави минимум 10.000 узорака крви пупчаника.

"Не можемо, међутим, очекивати да ћемо у првој години моћи велики број ћелија да оставимо, јер је јако важно да пласирамо адекватне информације о томе колики је значај остављања крви пупчаника и шта се све тим ћелијама може лечити", објаснила је Вујићева.

Од 18. априла 1997. године, када је отворен простор у коме се раде трансплантације матичних ћелија, до сада је урађено 156 трансплантација код деце. Банка, међутим, није намењена само деци, већ и одраслима.

"Наш најмађи пацијент је девојчица од 5 месеци, а најстарији од 20 година" рекла је Вујићева и нагласила да Србија може да се пореди са подацима европске групе за трансплантацију костне сржи.

"Негде око 50 одсто деце има вишегодишње преживљавање без трагова болести што одговара стандардима. Јако је важно која је дијагноза и у којој фази болести урадите трансплантацију", закључује Драгана Вујић.