Јубилеј Ургентног центра

Ургентни центар прославио је 25 година рада, а министарка здравља Славица Ђукић Дејановић поручила је да ће у наредном периоду сагледати на који начин се може помоћи тој здравственој установи којој је потребан и додатни простор, опрема, али и усавршавање кадрова.

Ђукић Дејановић је на прослави четврт века постојања Ургентног центра у хотелу "Хајат", којој је присуствовао и председник Србије Томислав Николић, рекла да ће већ од следеће седмице сагледати шта може да се уради за ту установу како би пацијентима било боље.

"Јубилеји су увек прилика да се нешто обећа, а ја могу да обећам да ћу учинити све да Ургентни центар не буде само срце здравственог система, већ и душа, којој је потребан простор, опрема и усавршавање кадрова и којој су потребни млади људи", рекла је Ђукић Дејановић.

Министарка здравља је указала да је последњих 25 година поверење грађана у ту институцију расло и да пацијенти Србије када имају такве здравствене раднике, какви раде у Ургентном центру, имају много разлога да размишљају да је добра перспектива развоја здравствене делатности.

Указујући да све колеге из Ургентног центра нису могле да присуствују прослави, јер су на задатку, директор те здравствене установе Златибор Лончар, који је на ту функцију постављен недавно, рекао је да је за 25 година Београд постао већи за 300.000 становника, а да су капацитети те установе остали исти.

Лончар је навео да се годишње у тој установи прегледа 200.000 људи, док је пре 25 година тај број износио око 116.000. Такође, број пацијената који су лежали у Ургентном центру тада је био 13.500, а сада 16.500.

Иако је прошло четврт века, у тој здравственој установи има исти број постеља - 300, указао је Лончар. Директор је прецизирао да се у шест операционих сала оперише 5.000 пацијената, а изврши 7.000 операција.

"И то све радимо, а немамо апарат за препознавање сепсе, справу за заустављање крварења из дванаестопалачног црева, а стабилизатор у операционој сали се сваки трећи дан квари", истакао је Лончар и додао да, будући да је провео цео радни век у тој установи, жели да укаже колико је сложена ситуација.

Он је, међутим, нагласио да ће учинити све да та установа обезбеди боље услове за хитну медицинску помоћ пацијентима, али и да позива владу, министарку здравља, председника Србије, али и све који могу да помогну да се опреми Ургентни центар адекваним простором и опремом како би се "срце здравственог система" учинило што ефикаснијим.

Према његовим речима, лекари морају да има елементарне услове за рад, како би могло да имају самопоштовање, али и поштовање пацијената.

Лончар се захвалио и ранијим директорима те здравствене установе Живораду Ђорђевићу, Михајлу Митровићу, Брани Стефановићу и Владимиру Ђукићу, за кога је рекао да је његов учитељ хирургије.

Први директор Ургентног центра Живорад Ђордјевић подсетио је на тренутак када је основан Ургентни центар, указујући да је она у то време била "авангардна установа".

Ђорђевић је навео да је та установа међу првима укинула радно време, односно да је радила цео дан, суботом, недељом и празницима. "Неко је онда рекао да смо затурили кључ улазних врата и да она никада нису била закључана", рекао је он.

Први директор те установе нагласио је и да пацијент није могао да буде враћен, а да не буде прегледан.

Ђорђевић се нада и да ће садашње генерације Ургентног центра допринети да српска медицина иде у корак са светском.

Прослави су присуствовале бројне званице међу којима су били представници Владе, дипломатског кора, посланици Скупштине Србије и здравствени радници.

Ургентни центар отворен је 2. децембра 1987. године.