Читај ми!

Висок ниво токсина у кукурузу

Око 30 одсто испитаних узорака кукуруза у Научном институту за прехрамбене технологије у Новом Саду садржало афлатоксине у недозвољеним границама. Висок ниво токсина последица непостојања континуираног мониторинга, истиче директорка института Јованка Левић.

Научни институт за прехрамбене технологије у Новом Саду (ФИНС) саопштио је да је око 30 одсто испитаних узорака кукуруза у том институту садржало афлатоксине у недозвољеним границама.

Руководилац лабораторије у ФИНС-у Павле Јованов рекао је да је у њиховој лабораторији до сада прегледано око 130 узорака овогодишњег рода кукуруза и да је у 60 одсто утврђено присуство афлатоксина, од чега је у 30 одсто узорака вредност била већа од дозвољених 0,05 милиграма по килограму.

Према његовим речима, такав кукуруз би се требао разблажити мешањем са здравим кукурузом или третирати одређеним препаратима, док се узорци у којима су концентрације токсина знатно веће могу искористити за производњу биогорива.

Јованов је навео да је основни проблем тај што у Србији, за разлику од земаља Европске уније, не постоји мониторинг током године, јер би се у том случају проблем могао санирати знатно раније.

Такође је рекао да у Србији не постоји ни јасан правилник око узимања узорка који ће бити анализиран у лабораторији, али сви произвођачи који доносе кукуруз на анализу могу добити прецизна упутства на који начин да узму узорак.

"Највећи проблем је донети репрезентативан узорак, јер он треба да обухвати што већу површину", рекао је Јованов и додао да се у ЕУ узима знатно већи узорак од којих се прави више мањих и након анализе одређује средња вредност присуства афлатоксина.

Директорка ФИНС-а Јованка Левић рекла је да се у земљама ЕУ ради мониторинг процене стања, како би се на време предвиделе последице суше и урадила превенција.

"Да је Министарство пољопривреде Србије имало новца за мониторинг, до овога вероватно не би дошло, јер је континуирани мониторинг основни проблем код нас", рекла је Левићева и додала да је један од проблема тај што у Србији не постоји и национална референтна лабораторија за анализу микотоксина.

Према њеним речима, у Србији нису све лабораторије акредитоване за анализу микотоксина, док оне које су акредитоване, не могу да утичу на начин узорковања, што за резултат има тешко доказивање присуства микотоксина.

"На сву срећу, фабрике сточне хране редовно испитују у својим лабораторијама присуство микотоксина и враћају сав неисправан кукуруз", рекла је Левићева и навела да се у фабрикама сточне хране редовно користе препарати за ублажавање порисуства токсина.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 25. фебруар 2026.
5° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом