Спора рука правде

Породице радника РТС-а погинулих у НАТО бомбардовању 1999. године, и убијених гардиста у Топчидеру и страдалих војника у Лесковцу, апелују на све који знају нешто о тим случајевима да то и објаве, како би се коначно открили одговорни.

Ти случајеви годинама чекају судски епилог, а на истрагу и рад правосуђа заступници породица имају замерке. Због тога је поднето више уставних жалби и тужби Европском суду за људска права у Стразбуру.

Пре скоро 13 година, 16 радника РТС-а погинуло је у бомбардовању зграде телевизије. Тадашњи генерални директор Драгољуб Милановић осуђен је на 10 година затвора због тога што није евакуисао раднике из зграде за коју се знало да је мета.

Породице траже истину о налогодавцима жртвовања њихове деце, које, тврде, држава годинама крије. Своју борбу пореде са Кафкиним процесом.

"Та тишина је јасна и законита за државу у којој живимо стигли смо до последње Кафкине собе у тој последњој одаји налази се сеф и архив којем нам је забрањен приступ, а ми знамо чак и шта у њему пише да је Генералштаб знао", рекла је представница породица погинулих радника РТС-а Жанка Стојановић.

Изабела Кисић из Хелсиншког одбора за људска права каже да правда није задовољена, јер многи који се помињу у овом случају никада нису одговарали на суду.

"Слично је и са случајевима на Топчидеру. Данас би сви веровали да је реч о самоубиству, а не да су убијени јер су видели Ратка Младића у касарни", навела је Кисићева.

У случају војника који су погинули у Лесковцу, правни заступник породице каже да је сада велики проблем вештачење.

"У предмету Костић дешавају се невероватне ствари за једну цивилизовану и правну државу, наиме Војска Србије је отуђила и продала пушку којом је убијен Костић и доказ о кривичном делу је уништен", каже правни заступник породица војника убијених у Лесковцу Предраг Савић.

Осим пушке нестала је и униформа, па вештаци нису могли да изведу експериментално испаљивање метка.