Тијанић "Куриру": Шта да кажем Ћурувији?

Добро, шта да кажем Ћурувији?

У вашем цењеном порноиду – таблоиди су, наиме, озбиљне новине – већ девет година неуспешно мене смењујете, хватате у непостојећим аферама и крађама, позивате на акцију војску, мафију, државног ревизора, полицију, тужиоце, БИА, САЈ и жандармерију.

Месецима измишљате моје "изјаве" како уговоре РТС-a "не дам ниједној институцији на увид", потом заврћете руку председнику, премијеру и министрима, цедећи из њих одговор на питање – "jе л' видите шта вам ради Тијанић?" Све што је жртвама некада радио колац, омча, Гебелс, ломача или куга, ви сте објединили у свом хот-лајн штампаном неделу, третирајући успут своје читаоце као марву. Канибалистички обележите жртву, конструишете кривицу, организујете линч, пресуђујете и онда, измрцварени леш, само понекад, предајете у руке званичне правде.

Ви искрено верујете да су нормални људи у Србији изумрли. Са мном имате озбиљан проблем; лакше ме је убити него застрашити. Ваше газде не могу ни швајцарским францима да ме купе. Нећу да се повучем са места директора Јавног сервиса до краја мандата, док ме штити закон и резултати најгледаније српске телевизије. Мораћете, дакле, да наговорите газде – није им првина – да предузму радикалније, експлозивне мере против мене. Ако разумете, бум-бум, ту малу игру речи.

Предигру сте, верујете, обавили. Све што се мени, далеко било, деси, јавно мњење Србије треба да прими као срећну вест, заслужену казну, конзумирану правду, те да се на миру посвети турским султанима, прељубницима и тренуцима истине. То је суштина, то је порука вашег скорашњег потписа испод моје фотографије, та злокобно садржајна реченица бременита претњама: "Тијанића је до сада штитила држава. Али више неће".

Дакле, порноид и његови закупци, тај бал вампира са пресађеним тупеима, који би плесао на гробу Србије уз било чију музику, обелодањују да сам званично, државном одлуком, стављен ван апелационе правде.

Како то знају? Пацови, који су до јуче били лабораторијски мишеви, хорски цијучу иштући свој сир. Нуде се нишчи. Потурају неталентовани чанколисци. Ви сте им последња нит која Србију везује за мрачне деведесете. Њихова последња шанса за освету, макар у бесу срушили ову државу на скелама, која од нуле данас учи да буде оно што је давно била.

Све сам ово већ једном прошао. Преживео. Ћурувија није. Памтим завијање хијена. Чујем мук добрих. А заплашених. Знам овакву преамбулу. Знам играче. Знам крај. Знам колеге. Да, па, шта? Шта да кажем Ћурувији? Да је узалуд умро? Да су имбецили научили да сричу још неколико слова те су од пиона постали коњи да овде глуме краљицу. Да се историја у Србији и даље преноси са леша на леш. Да је мафија сазрела брже од Србије. Да се нашој нацији не чује пулс, то само крче црева. Изаберите. Поштара знате. Ја знам кројача.

Александар Тијанић, новинар