Ко су кандидати за Програмски одбор РТС-а

За нешто мање од месец дана истиче трогодишњи мандат члановима Програмског савета РТС-а. Да ли ће се већ традиционално за српске прилике каснити са избором новог крајње је неизвесно, будући да нису све посланичке групе у Скупштини Србије предложиле своје кандидате.

Посланичке групе у парламенту треба да одреде кандидате за чланове Програмског савета тако да четири кандидата буду из редова владајуће коалиције, а три кандидата из опозиције. Водиће се рачуна и о величини странака које предлажу кандидате, а скупштински колегијум даће коначну листу кандидата из редова посланика.

До сада су предлоге поднели Лига социјалдемократа Војводине, која је предложила Олену Папугу, Нова Србија која је предложила Дубравку Филиповски, док је Српска напредна странка из редова својих посланика за чланство у Програмском савету РТС-а предложила Марију Обрадовић и Александру Ђуровић.

По Закону о радиодифузији, Програмски одбор Радиодифузне установе има 19 чланова које бира парламент, од чега седам из редова посланика, а 12 кандидата предлаже Републичка радиодифузна агенција из реда професионалних удружења, научних установа, религијских заједница, удружења грађана и невладиних организација.

Одбор Скупштине Србије за културу и информисање утврђује јединствену листу кандидата за чланове Програмског одбора Радиодуфузне установе. Мандат чланова тог тела траје три године, а они на ту функцију не могу поново бити именовани.

Савет РРА 19. новембра утврдио је листу од 20 кандидата, од којих ће 12 бити изабрано за чланове Програмског одбора Радиодифузне установе.

Први на утвђеној листи кандидата савета РРА је Бранимир-Бата Груловић. Својевремено је у РТС-у обављао дужност помоћника директора за продукцију. "Изванредно познаје могућности нашег јавног сервиса, посебно у време када је РТС представљао водећу РТВ кућу у бившој Југославији". То пише у предлогу за кандидатуру Груловића, кога је за члана програмског одбора предложило Удружење ТВ експерата, чији је Груловић и оснивач. Он се истакао и као успешан програмски стваралац, а његови радови награђивани су и на међународним фестивалима. Треба подсетити да је Удружење ТВ експерата, чији је и он члан, у више наврата оштро критиковало и оптуживало садашње руководство РТС-а из њима знаних побуда и мотива.

Етно еколошки покрет "Горун" из Мајданпека кандидовао је Радомира Кришановића. За скоро 36 година радног искуства Кришановић је као магистар новинарстава радио у  "Мајданпечким новинама" и радију. Бавио се "пословним" информисањем у руднику бакра у Мајданпеку, а последњих година ради као библиотекар у Народној библиотеци у том граду. "Кришановић у својој средини важи за стабилну и одговорну особу, па би његовим избором за члана програмског одбора РТС-а невладин сектор и грађани Србије сигурно  добили свог правог представника", пише у образложењу предлагача.

Један од кандидата је и Небојша Ћурчић, политиколог. За члана програмског одбора предлаже га Асоцијација за европске интеграције Европа нација, чији је Ћурчић један од оснивача и први председник. У тридесетогодишњем радном искуству био је уредник спољнополитичке редакције у "Политици", члан УО НИН-а, главни и одговорни уредник неколико дневних новина и интернет портала. Као стручњак за интернет новинарство, Ћурчић је дугогодишњи директор и креатор сајта nadlanu.com покренутог у оквиру "Телекома Србије".

Удружење драмских уметника Србије предложило је Србољуба Божиновића, редитеља у пензији са дугогодишњим статусом истакнутог самосталног драмског уметника. Своју  професионалну активност везао је превасходно за програме РТС-а на којима, како се истиче у кандидатури, са успехом ради од 1972. године. Током четири деценије рада за дечији, школски, документарни и играни програм режирао је више од 2.000 емисија, међу којима су дечије образовне емисије на којима су одрастале генерације гледалаца:  "Двоглед", "Лепеза", "Коцка, коцка, коцкица", "Муке за унуке", "Аца поштар", "Зоотека" и друге. Значајан је и његов допринос документарном програму РТС-а, као својеврсне културне телевизијске баштине: Портрет Стевана Мокрањца, Жанке Стокић, Записи Иве Андрића, Храм Светог Саве -хроника изградње... Режирао је и многобројне позоришне представе у београдским и позориштима широм Србије од којих су неке и награђиване на позоришним фестивалима, као што је нпр. представа позоришта "Радовић" "Браћа по оружју" Радослава Павловића, актуелног саветника за културу председника Републике, за коју је Божиновић награђен Златним ћураном на фестивалу у Јагодини.

Међу предлагачима за кандидате савета РРА за чланове програмског одбора РТС-а је и Међународни музички центар "Маестро интернешнал", који за члана програмског одбора предлаже Зорана Трифуновића, електроинжењера по занимању. Трифуновић је уједно председник организације која га предлаже за члана програмског одбора, која се бави унапређењем културне сарадње између Србије, Југоисточне Европе, Европе и света. Оснивач је више фестивала изворне народне музике међу којима су "Моравски бисери", "Златна хармоника", "Златни мелос". Као дипломирани електроинжењер од 1987. до 1991. године радио је као главни технолог за производњу енергетских каблова у "Фабрици каблова" у Јагодини.

Шеста на утврђеној листи кандидата РРА за члана програмског одбора РТС-а је и Смиљка Љ. Исаковић, чембалисткиња и публицисткиња, професор на Факултету за културу и медије Мегатренд универзитета. Смиљка Љ. Исаковић је врхунски музички извођач на нашој и светској музичкој сцени, педагог. Наша и инострана музичка критика назива је "Краљицом чембала". Наступала је на концертима широм Европе, Јужне и Северне Америке, на Исланду, Куби. Добитница је престижне међународне „Масарикове награде" за повезивање народа кроз уметност, коју додељује Масарикова академија за уметност из Прага. Пре ње то признање добио је Лучано Павароти. Све претходно наведено стоји у писму Удржењу музичких уметника Србије који су Исаковичку и предложили за члана програмског одбора РТС.

Смиља Сељин, уредница културе на новосадској телевизији, коју је предложила Музичка омладина Новог Сада и Центар за дијалог и толеранцију из Новог Сада, у приложеној радној биографији наводи да је и стални сарадник билтена "Стеријиног позорја" и часописа "Сцена", аутор запажених и награђиваних ТВ репортажа из области културе.

Из Новог Сада је и Јасмина Лековић, психолог коју за члана програмског одбора кандидују "Српски културни клуб" из тог града и Центар за социјални рад. Радно искуство као дипломирани психолог стицала је као волонтер у Окружном затвору у Новом Саду, центру за ратне трауме, а бави се и психотерапијом.

Удружење музичара Џеза, забавне и рок музике Србије за члана програмског одбора РТС-а предлаже композитора, певача и гитаристу Ненада Милосављевића. Широј јавности познатији као Неша Галија своје бављење музиком започео је потпуно непланирано одушевљен усном хармоником, коју је добио на поклон као четворогодишњи дечак, наводи у својој биографији. Од тада, каже, није без музике провео ни један једини дан у животу. У импресивној, литерарно и на више страна сроченој биографији, оснивач и фронтмен групе "Галија", победник „Зајечарске гитаријаде" 1978. године, пише да се упоредо са композиторским, студијским и концертним радом истрајно и упорно бавио позориштем, односно позоришном музиком. Музика за децу и песме за дечије фестивале поред компоновања музике за филм и позориште још једна су уметничка, аранжерска и продуцентска  преокупација Ненада Милосављевића. За тридесет година дискографије за ПГП-РТС објавио је 20 албума.

Један од кандидата РРА је и Марко Вукомановић, млади графички дизајнер награђиван за свој рад бројним међународним признањима. Образовање у области дизајна стицао је на миланској Академији за дизајн и лепе уметности у периоду од 2003. до 2009. године. Вукомановић је кандидат савета РРА постао на предлог Удружења грађана "Лове фест" из Врњачке Бање.

Катарина Остојић, новинар по занимању, апсолвент је Високе текстилне струковне школе за дизајн, технологију и менаџмент. До априла 2006. као хонорарни сарадник радила је у информативној редакцији градске телевизије "Студио Б" и у неколико приватних продукцијских кућа. У последње три године ангажована је на изради наменских филмова и ТВ спотова,  стоји у биографији Остојићеве која је на основу расположиве документације изгледа сама себе предложила и постала један од званичних кандидата РРА за чланство у програмском одбору РТС-а.

У случају кандидаткиње Биљане Николић такође је нејасно да ли је сама себе предложила или је предлагач желео да "остане анониман". Завршила је економску школу, а као новинар радила је на "Трећем каналу" до његовог гашења. Поред привредних и забавних емисија које је уређивала, у биографији детаљно наводи и са којих је уредничких места била суспендована, а на која је потом постављана. Тако пише и да је 2006. године "додељена" информативном програму РТС-а као новинар у привредној редакцији, али да на том  послу није радила јер је у међувремену почела да ради емисију „ПР" у приватној продукцији емитованој на неколико локалних ТВ станица. Од августа 2007. до августа 2008.  године била је координатор између Агенције за приватизацију и Министарства регионалног развоја по уговору о консултантским пословима, а од 2010. до 2011. и уредник  информативног програма на ТВ Авала.

Александра Гркинић је својим досадашњим радом доказала да може компетентно и одговорно да ради на пословима из делокруга рада програмског савета РТС-а, пише у  образложењу кандидатуре. Да је то тако доказује трогодишње радно искуство на административним и књиговодственим пословима у "Кристал Денту", што је уједно и једини податак из њене радне биографије. Завршила је и два курса, "Политички ПР" у организацији Факултета политичких наука и "Политичко лобирање" Фондације Конрад Аденауер Штифунг.

Александра Гркинић је апсолвенткиња Факултета за међународну економију Мегатренд универзитета, на одсеку за Латинску Америку и Карибе, а кандидат РРА постала је на предлог извесне Милице Милићевић.

Тијана Гргуловић, дипломирани економиста, за свог кандидата Тању Сантрач такође тврди да је досадашњим радом доказала да је компетентна за обављање послова из делокруга рада програмског савета РТС-а. Тања Сантрач ради као руководилац пројеката и заменик генералног директора фирме "Колосеј Београд". Била је ангажована, како наводи у својој биографији, на: организацији промоције и продаје "промоцијских" делатности предузећа, самосталној продаји биоскопске сале за потребе семинара, конгреса и других догађаја, одређивању маркетиншких циљева, анализи проблема и даљих могућности за развијање предузећа, припреми ванредних планова радника у случају комерцијалних догађаја и „извођењу сталног надзора над радом радника" са нагласком на "успостављању контроле и бодовању грешака"...?! Више година радила је у компанији "Зептер Интернатионал" као директор продаје и добитник је неколико признања за најбољег менаџера?!

Кандидат РРА за чланство у програмском савету је и Зоран Вујовић. Предложио га је Алекса Јокић. Вујовић је сувласник приватне фирме „ТМФ 2005" д.о.о. Београд, која се бави инжењерингом, прометом, посредовањем и заступањем израелских фирми. Професор је на Факултету за примењену екологију Унивезитета Сингидунум. Вујовић је у три мандата био председник Скупштине општине Ужице, од 1989. до 1995. године, потом министар за саобраћај и везе у Савезној влади СРЈ од 1994. до 1997. године и министар без ресора од 1999. до 2000. године. Од 1994. до 1997. године био је и народни посланик СПС-а. Његов предлагач Алекса Јокић један од оснивача СПС-а, а данас члан СНС-а.

Кандидаткиња Тања Дојчиновић асистент је саветника за медије у Министарству одбране. Радила је у и у ЈП "Србијашуме", од 2010. до 2011. године, пре тога као новинар у бироу за сарадњу са медијима МУП-а Србије . Од 2006. до 2008. године била је саветник за медије министра правде, а од 2005. до 2006. и сарадник службе за односе с јавношћу Министарства финансија. Као дипломирани филолог предавала је као професор у неколико гимназија и средњих школа у Београду. Од 1994. до 1999. новинар и водитељ у више радио станица, од "Вожда", преко радија "Интерспид" и радија Б92 до радио „Фокуса". Она је такође својим досадашњим радом доказала да може одговорно и компетентно да обавља послове из делокруга рада програмског одбора РТС-а, тврди њен предлагач за кандидата РРА за чланство у програмском одбору РТС-а Сузана Васиљевић, дипломирани филмски и телевизијски сниматељ, актуелна саветница потпредседника Владе и министра одбране Александра Вучића.

Дипломирани филозоф Драгољуб Којчић такође је један од кандидата РРА за члана програмског одбора Јавног сервиса. Драгољуб Којчић широј јавности познат је као заменик министра за везе са Србима ван Србије, а од 2004. до 2007. био је посланик ДСС-а у Скупштини Србије. Њега је предложила за члана програмског одбора РТС-а извесна Гордана Петровић из Београда, рођена 1984. године.

Од 20 бира се 12 кандидата Зоран Аврамовић, научни саветник и професор, докторирао је на Филолошком факултету у Београду. У Првој београдској гимназији предавао је социологију, а као научни истраживач радио је у Заводу за проучавање културног развоја Србије, Институту за педагошка истраживања. Предавао је и на Филозофском факултету у Косовској Митровици и Факултету за културу и медије. У досадашњем стручном раду објавио је 17 књига и два уџбеника. Објавио је и више од 100 научних радова и стручних радова у часописима, зборницима, књигама и више од 60 радова различитих жанрова од приказа, есеја, рецензија, полемика и критика. Уредник је и неколико монографија о култури, историји и књижевности Срба са Косова и Метохије.

Кандидат РРА за члана програмског одбора је и Братислав Грубачић. Њега је савету РРА за кандидата предложио Ненад Ђорђевић, доктор стоматологије. Грубачић је дипломирани правник по професији, а новинар и консултант по занимању. У досадашњој каријери од 1976. године обављао је више друштвено одговорних функција, међу којима функцију председника Универзитетског одбора ССО Београда, био је секретар у Југословенској лиги за мир, равноправност и независност народа, директор Дома омладине 1981. године, председник програмског савета Студентског културног центра, потом уредник новинско-издавачке куће „Младост" из Београда, уредник у Међународном прес центру Танјуга, заменик директора за маркетинг „Слободне зоне Београд д.о.о" и оснивач и директор „В.И.П д.о.о." предузећа за консалтинг, маркетинг и издавачку делатност.

Двадесети и последњи на листи кандидата РРА за чланство у програмском одбору РТС-а је Иштван Боџони, дипломирани правник. За члана програмског одбора предлаже га Национални савет мађарске националне мањине. Он је директор Фондације "Панонија" и уједно директор РТВ „Панон" из Суботице. Аутор је многобројних документарних филмова, информативних емисија, ТВ прилога. У образложењу предлагача стоји да „располаже са веома распострањеном мрежом контаката у целој Европи, а нарочито у Војводини, Србији, Мађарској"?!

Према Закону о радиодифузији, Програмски одбор Јавног сервиса разматра остваривање програмске концепције Радиодифузне установе Србије и у вези са тим упућује препоруке и сугестије генералном директору и Управном одбору. Програмски одбор заступа интересе гледалаца и слушалаца програма РТС-а и активно учествује у унапређивању рада медијског сервиса, како би грађани гледали што је могуће бољи и квалитетнији програм. Судећи према кандидатима савета РРА, нема сумње да ће Јавни сервис у програмском смислу доживети програмску катарзу. Питање је само ко ће имати срца да се одрекне ма и једног од блиставих 20 кандидата савета РРА, будући да пролази само 12 "best of the best". Част изузецима.