Пресуда Европског суда још није правоснажна

Министарство правде и државне управе саопштило је да пресуда Европског суда за људска права у случају "Вучковић и други" поводом исплата ратних дневница још није правоснажна, као и да је Влада Србије у обавези да тек по правоснажности пресуде у року од шест месеци утврди програм мера за обештећење.

Република Србије је, наиме, уложила жалбу на ту пресуду, која би требало да буде разматрана пред другостепеним органом Европског суда, после чега би се могло знати када ће пресуда стећи правоснажност.

Такође, Влада Србије не исључује могућност и да накнадно поднесе захтев за ревизију пресуде.

Због великог интересовања грађана, поводом пресуде Европског суда за људска права од 28. августа 2012. године, у случају Вучковић и 29 других против Србије, у вези са исплатом дневница за учеснике ратних сукоба током 1999. године, Министарство обавештава јавност да ова пресуда још увек није правоснажна, наводи се у саопштењу.

Министарство додаје да је Република Србија искористила своје право и у року од три месеца од доношења пресуде поднела је захтев да се пресуда размотри пред Великим већем Европског суда за људска права.

Панел од петоро судија Великог већа сагледаће захтев и одлучити да ли ће га узети у разматрање, а након те одлуке знаће се када би пресуда могла стећи правоснажност.

Такође, није искључено да Влада Србије накнадно поднесе захтев за ревизију пресуде.

Подносиоци представки, Бобан Вучковић и остали обратили су се Европском суду за људска права, жалећи се на неуједначену судску праксу у вези са исплатом дневница на које су имали право сви резервисти који су били ангажовани у Војсци Југославије у периоду од марта до јуна 1999. године.

Подносиоци су се жалили и на дискриминацију по основу Закључка Владе Републике Србије од 17. јануара 2008. године којим су обезбеђена средства ради исплате новчане помоћи ратним војним резервистима са пребивалиштем на територији седам неразвијених општина (Куршумлија, Блаце, Бојник, Лебане, Житорадја, Дољевац и Прокупље).

Суд је утврдио да није било повреде члана 6. Конвенције, односно да није било "дубоких и дуготрајних разлика у релевантној судској пракси, нити су те разлике довеле до правне несигурности у посматраном периоду, али да је дошло до повреде члана 14. Конвенције (забрана дискиминације) у вези са чланом 1. Протокола бр.1 уз Конвенцију (право на имовину) јер није било објективног и разумног оправдања за различито поступање према подносиоцима представки само на основу њиховог пребивалишта.

На основу пресуде Република Србија је обавезна да у року од шест месеци од дана правноснажности, предузме све одговарајуће мере, како би се обезбедила недискриминаторна исплата ратних дневница у питању свима који на то имају право.

Суд је одложио разматрање свих сличних представки за шест месеци од дана када ова пресуда постане правноснажна, при чему остаје могућност да Суд у било ком тренутку неку од ових представки прогласи недопуштеном и скине је са списка предмета, напомиње се у саопштењу.