Посао уместо социјалне помоћи

Израда закона чији је циљ да побољша могућности запошљавања социјално угрожених група је при крају и почетком наредне године ући ће у процедуру, најављују из Партије уједињених пензионера. Осим обезбеђивања посла за оне који се теже запошљавају, намера државе је и да буџетска давања тим корисницима сведе на минимум. Такву иницијативу поздравио је и ММФ приликом последње посете Србији.

Штампарија Космос, под паролом да нема потпуно неспособног радника, већ само оног са посебним способностима, обучава и запошљава више од 40 особа са различитим типом инвалидитета. Некада углавном незапослени, сада су одговорни радници који производе чак и такозвани заштићени папир а то захтева специјалне процедуре израде.

"Цела ствар је у томе да се кроз нови тренд посматрања таквог ангажмана више не посматра инвалидитет већ преостала радна способност. Захваљујући новим технологијама, модернизованим машинама и компјутеризованим системима просто и не примећујете њихов инвалидитет уколико добро дефинишете радну позицију", истакао је Емин Голубовић из предузећа "Космос".

У протеклих десетак година, број предузећа која запошљавају првенствено особе са инвалидитетом је преполовљен и сада их је четрдесетак. Законом о социјалном предузетништву требало би да се њихов број повећа, али и да се, како очекују у ПУПС-у, нађе посао за око 80.000 радника - избеглица, интерно расељених и Рома.

Посебна групу чине старији од 50 година, који су на тржишту рада, стари за посао, а млади за пензију. Таквих је сада, процењује се, око 200.000.

"Закон ће то прецизно регулисати, посебно због тога што ће те фирме бити под посебним критеријумима, посебном присмотром у смислу позитивне дискриминације кад су у питању обавезе према држави, пре свега мислим на ПДВ, одређене порезе и посебно везано за јавне набавке", рекао је Момо Чолаковић из Пупс-а.

Фирма која послује као социјални предузетник требало би да запосли 60 одсто особа које тешко долазе до посла. У Унији послодаваца су обазриви и упозоравају да позитивна дискриминација код јавних набавки отвара простор за корупцију.

"Проблем у предлогу овог закона представља и то што се њиме предвиђају извршни центри за управљање социјалним укључивањем на нивоу сваког града или општине. Са друге стране, морамо имати на уму да сваки град има центре за социјални рад, филијале за незапослене а да се сада уводи трећи бирократизовани систем", каже Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије.

Послодавци подсећају на искуство Словеније где је постојала слична иницијатива државе, али се после 'пет година показало да та предузећа нису била конкурентна и да су спала на неку врсту државне помоћи. Предлагачи закона, међутим, као пример наводе Британију где постоји 62.000 таквих успешних предузећа.