Како олакшати борбу против болести

У Србији, сваког дана, једно дете оболи од рака, најчешће од акутне леукемије. У Хрватској годишње оболи стотину малишана, а у Босни и Херцеговини 50. Број оболеле деце се не повећава, али забрињава то што малишани чешће оболевају од врста канцера, до сада карактеристичних за одрасле.

Удружења родитеља оболеле деце из Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије разменила су искуства у Загребу како могу деци да олакшају борбу против болести.

Петра је једно од петнаесторо деце која хемотерапију добија у Дневној болници Клинике за дечје болести у Загребу. На хемато-онколошком одељењу лежи још 21 дете. Поред болести, суочавају се и са лошим условима.

Међутим, новинари из Србије, али и из Хрватске, који су пратили регионални састанак удружења родитеља чија се деца лече од канцера, нису могли да обиђу то одељење. Образложење је било да је у току трансплантација матичних ћелија из коштане сржи.

Као родитељ девојчице која се бори са тумором на мозгу, Љиљана је основала Удружење, и кренула у борбу да лоше стање на том одељењу промени.

Љиљана Вукетић из удружења "Љубав на делу" из Хрватске каже да и деца, која су сада одрасли људи су посведочили да је одељење тада било исто као и сада.

"Недостаје дефинитивно кревета, просторије су премале, санитарних чворова, они су неадекватни, на 15 квадрата је пет дечијих креветића", рекла је Вукетићева.

Представници удружења родитеља из Србије и БиХ који су се окупили у Загребу наглашавају да је у лечењу малих пацијената који се боре против најтежих болести неопходно и да комуникација међу удружењима, али и болницама, буде боља.

Лејла Камерић из удружења "Срце за дијецу" из Босне и Херцеговине каже да је њена ћерка лечена крајем 2006. године у старој згради, као тинејџерка, била је у седмокреветној соби са дечацима.

"Сада је направљена нова педијатрија, хематоонколошко одељење изгледа за неколико деценија боље, девет прелепих соба. Постигли смо да на том нашем одељењу мајке могу бити цео дан са децом", рекла је Камерићева.

"Незахвално је упоређивати, много тога је врло врло слично, све проблеме, на масу проблема које наилазимо у Хрватској, или у Босни и Херцеговини, могу да кажем ми смо већ решили. То је добро и за нас, али и за суседе, јер смо ми сличног ментлитета и економске ситуације, оно што је свима нама проблем, а то је комуникација, како међу удружењима, тако и између болница и надлежних у болници", рекла је Ирина Бан из Удружења "Звончица" из Србије.

После овог, како га називају, мини регионалног састанка, заказали су већи - следеће године у Бугарској. Мисија ће бити иста, размењивање искустава како би њихова деца победила најтеже болести.