Испитати имовину спроводилаца закона

Уколико Закон о утврђивању порекла имовине буде усвојен, прво треба проверити имовину оних који ће закон спроводити, затим имовину 300 најбогатијих грађана, а онда и свих осталих, изјавио је члан Одбора Агенције за борбу против корупције Чедомир Чупић и додао да једино тако најављени закон може бити ефикасан.

Чупић је у изјави Танјугу предложио да се у првих шест месеци примене Закона испита имовина свих оних који ће закон примењивати: истражни и криминалистички део полиције, судство и тужилаштво, и да се сви они који не би могли да докажу порекло имовине, више не би могли бавити тим послом.

Према Чупићевом предлогу, у наредних шест месеци би се проверило и порекло имовине 300 најбогатијих људи у земљи, а потом би се закон примењивао и на све остале грађане. Једино би тако, према његовом мишљењу, закон био ефикасан.

"Ако су они који закон треба да примењују и сами у проблему, они никада искрено неће моћи да истражују порекло нечије имовине. Ако би закон био јасан и прецизан, да не може различито да се тумачи и примењује селективно, онда би то био озбиљан ударац корупцији и озбиљан почетак борбе против ње", сматра Чупић.

Чупић оцењује да је то најзначајији закон међу системским, антикоруптивним законима, јер се путем испитивања порекла имовине може код сваког грађанина констатовати да ли се бавио неком нелегалном радњом, криминалом, корупцијом или сумњивим пословима.

"Ово је прва власт чији се човек на високом положају залаже за доношење закона о пореклу имовине, чије смо доношење предлагали Савет за борбу против корупције и ја још 2001. године. Међутим, то је за сада изјава, а тек када будемо видели тај закон и када сазнамо како ће се тај закон примењивати, онда ћемо о њему судити", каже Чупић.

"Не постоје независни, већ слободни медији"

Говорећи о улози медија у извештавању о борби против корупције, Чедомир Чупић оцењује да је сензационализам веома опасан, а уколико су подаци који се објављују тачни и са материјалним доказима, онда је то по његовом мишљењу нови искорак, али се то тек треба показати.

"Онога момента када будемо имали прве процесе који ће показати да су објављени подаци тачни, онда можемо рећи да су ти медији у служби високих професионалних стандарда, слободе и отворености. Ако су текстови поручивани, односно изнешене клевете и нетачни подаци онда се наставља нешто што смо већ имали", сматра Чупић.

Члан Одбора Агенције за борбу против корупције предлаже да се донесе закон који ће јасно раздвојити власништво у медијима од уређивачке политике.

"Не постоје независни медији, већ само слободни и отворени. Ако имате јасан закон који каже да онај који плаћа не може да се меша у уређивање и новинарске стандарде, онда ћете имати озбиљно новинарство", наводи Чупић.

Он каже да се сада полако открива оно што је некада Савет истраживао када су у питању медији у Србији, односно да у земљи иза медија постоје одређене интересне групе, или политичке или нових богаташа, као што је на пример Мирослав Мишковић који је држао и плаћао дневни лист Прес.

"Мислим да се убрзава процес откривања да ли иза неких, нарочито таблоидних новина, стоје неке уске групације, богаташи или политичари, којима је у интересу да преко тих новина шаљу неке поруке или некоме прете", истиче Чупић.

Чедомир Чупић сматра да сензационалистичком новинарству полако долази крај јер је дошло до презасићења и да смо као друштво дошли у ситуацију да је у тој манипулацији изједначена истина и лаж, добро и зло, правда и неправда, џелат и жртва.

"Онда испада да смо сви исти и сви умешани, а то није тачно. Мислим да људи који обављају своје функције на један одговоран и професионалан начин морају први да крену против тога, зато што ће и они да буду облаћени са досадашњим обрасцем на медијској сцени", закључује Чупић.