Кад шећер загорча живот

Процењује се да у Србији скоро 600.000 особа болује од дијабетеса, највише од типа 2. Због благих симптома, велики број особа ни не зна да је оболео. Гости емисије Око указују да је најважније превенција - промена лоших навика, али и редовне посете лекару.

Овде можете погледати/преузети емисију Око

Оболели од дијабетеса у Србији, као најчешће последице те болести имају и проблеме са крвним судовима, кардиоваскуларним системом, видом и бубрезима, каже председник Дијабетолошког савеза Србије Миодраг Ђорђевић и указује на значај превенције болести.

Да је превенција неопходна, уверена је и министарка здравља Славица Ђукић Дејановић.

"Здравствена политика треба да буде усмерена на спречавање болести, на здрав стил живота, скрининг, а када се већ развије болест, онда треба да се што боље лечи", каже министарка Ђукић Дејановић.

Пацијентима тешко пада нов начин живота, на који морају да се навикну након што открију да болују од шећерне болести.

На то указује и музичар Марко Кон, који је пре пет година открио да има дијабетес.

"И даље не спавам редовно, али зато вежбам и на дијети сам", објашњава Марко Кон промене у својим животним навикама.

Стела Пргомеља из удружења "Плави круг" каже да људи врло често и не знају да имају дијабетес, "јер то не боли". Чешће осећају слабост, али то не повезују са дијабетесом, него мисле да је то од умора.

"Едукација је најважнија, ако се људима објасни да ништа није забрањено, само је питање мере шта ће, када и колико јести", објашњава Пргомеља.

Министарка здравља напомиње да је дијабетес болест са којом се може живети, а људе треба информисати да је важан скрининг тест, одлазак код лекара. Објашњава и друге установе треба да то схвате и да се укључе у превенцију.

Контрола је пола здравља

Др Ђорђевић наглашава да је важно да се свако ко има 45 година тестира, да контролише телесну тежину, контролише притисак, јер је важно да се "открију људи који су у ризику".

Ипак, у Србији не постоје прецизне рачунице колико би се других болести спречило кад би се дијабетес на време открио или спречио.

"Мисију треба ширити ка деци, да се што више крећу, да не једу нездраву храну, треба едуковати пацијенте, они треба да знају како једни другима да пренесу поруку", каже др Ђорђевић.

Министарка здравља сматра да је важно, а каже да је то и план, да домови здраља почну да се баве саветовањем.

Проблем је што многи имају предрасуде, неки и даље крију да су оболели, а неки имају страх да се тестирају пред другим људима.

"Проблем је и што друштво не ради ништа на дестигматизацији тих особа", каже Пргомеља.

И Марко Кон каже да је понекад лакше разговарати са пријатељем него са лекаром и зато мисли да треба разбијати предрасуде.

Каже да је важан систематски преглед, али да је проблем у томе што је храна лошег квалитета лако доступна. Кон оцењује да неквалитетна храна иначе није много јефтинија од здраве хране, и да у јавности треба створити јасну слику да је нездрава храна штетна, као што је таква слика створена о штетности цигарета.

Стела Пргомеља чак сматра да би у школу требало вратити предмет "Домаћинство", како би сви на време научили шта су масти, а шта угљени хидрати и шта треба јести, а шта не.