Борба за чистији ваздух

Србија је умерено напредовала на пољу заштите животне средине, показује извештај Европске комисије. Међу великим загађивачима и даље су хемијска и прехрамбена индустрија, депоније, па чак и ауто-отпади.

Проблем наше земље је и то што је само 40 одсто домаћинстава прикључено на канализациону мрежу. Протеклих година усвојено је више од 100 закона и подзаконских аката, а почела је и њихова примена.

Одређени напредак, како пише у извештају, остварен је у погледу квалитета ваздуха. Донети закони и константно праћење испуштања загађујућих материја у ваздух доприносе мањем загађењу. Међутим, Бор је и даље црна тачка.

"У последњих 10 месеци резултати показују да од 250 дана верификованих дневних вредности у Бору, у градском парку, 99 дана је било преко 125 микрограма по метру кубном, односно преко граничних вредности, што се сматра врло виским степеном загађења", каже Момчило Живковић, директор Агенције за заштиту животне средине.

У Бору кажу да су, када је долазило до прекомерног испуштања загађујућих материја у ваздух, обустављали рад.

"Ове године смо и даље наставили са поштовањем акционог плана о смањењу загађења и сумпордиоксида у атмосфери. Изнео бих податак да је Топионица стајала, поједни њени агрегати су стајали три дана, оратори пет дана и 15 дана је био заустављен конвектор. Тако да смо допринели да на свако повећање загађења на поједином месту одмах реагујемо у складу са планом", напомиње директор Топионице и Рафинерије у Бору Бобан Тодоровић.

Фабрике у Србији по новим прописима имају законску обавезу да поштују одређене граничне вредности испуштања загађујућих материја у ваздух. За промену технологије и осавремењивање постројења рок истиче у јануару наредне године. У Панчеву је доста тога урађено, кажу у НИС-у

"Није моје лично мишљење - нама је потребно још да заједно са државом дорадимо Петрохемију да не би било црне рупе и, осим тога, надам се да ће у следећем периоду бити остварена нека следећа фаза реконструкције Рафинерије Панчево, што ће је довести на један од највиших нивоа у југоисточној Европи",  најављује директор НИС-а Кирил Кравченко.

Осим индустрије, велики загађивачи ваздуха су саобраћај и дивље депоније, на којима се пали пластика. Наша земља највише обавеза треба да испуни у области пречишћавања отпадних вода. Београд је једини град у Европи који нема систем за пречишћавање, па наше комуналне и отпадне воде директно завршавају у Дунаву и Сави.