Колико има пестицида на воћу и поврћу

Осим што се прска, воће и поврће се често складишти у неодговарајућим условима. Због тога је тешко рећи колико су културе које купујемо здравствено исправне.

Фотографија паприке са деларацијом на којој пише да кора није за јело јер је третирана канцерогеним пестицидима, а која од недавно кружи међу корисницима Фејсбука изазвала је велику пажњу јавности.

Слика је снимљена на полици трговинског ланца "Меркатор". О њој се говорило и у земљама у окружењу а афера је разрешена објашњењем да су грешком замењене декларације.

У одговору "Меркатора" пише да је фотографија снимљена у њиховом објекту у БиХ. Наводи се да је реч о грешци за коју је одговоран добављач из Грчке. Декларација која је штампана за лимун завршила је на паприци.

Можда се ово питање не би ни постављало да се паприка не увози. Стручњаци напомињу да се она у Србији производи током целе године и после брања не прска.

"Па верујте ми да имамо преко 70 сорти и хибрида, наших домаћих, које људи треба да производе. Прво из разлога што су створене у нашим агроеколошким условима, за наше типове земљишта, за наше климатске услове и онда уопште не видим разлога зашто би ми паприку увозили било из Грчке било из Турске. Једноставно мислим да не постоји потреба", рекао је Дејан Цвикић из Института за повртарство из Смедеревске Паланке.

Продавци воћа на Палилуској пијаци не желе да причају о томе одакле је увезено јужно воће, да ли је третирано неким препаратима, и има ли декларацију.

Међутим, у инспекцији кажу да се редовно контролише свеже воће и поврће које се увози у нашу земљу.

"Узимају се узорци, испитују се основни параметри безбедности, а то су квалитет, присуство тешких метала и присуство пестицида. У последње три године забрањено је око 1600 тона неисправног, то јест небезбедног воћа и поврћа према нашим прописима који регулишу питање безбедности хране", рекао је Слободан Владић из Министарства пољопривреде.

Милан Шевић из института за повртарство из Смедеревске Паланке објашњава да у САД и у ЕУ постоје препарати као што је фешгад који се користи за третирање против трулежи воћа и поврћа.

"У већој мери су употреби за заштиту банане и користе се тако што се свеже поврће најчешће третира 15-так дана пред брање а други начин примене је тако што се свеже воће и поврће потапа у суспензију тих препарата, ради заштите од труљња и што дужег чувања у маркетима касније у продају и у складиштина", рекао је Шевић.

Пестициди као што је спорни Опп Имазалил користе се за банане и цитрусно воће које се бере пре сазревања. Такви нису регистровани и не употребљавају се у нашој земљи.