Тешко без праксе

Иако је један од водећих узрока незапослености младих недостатак радног искуства, пракса у средњим школама такорећи не постоји. Мада је пре четири године најавиљен систем лиценцираних фирми у којима би се пракса организовала, на томе се скоро ништа није урадило.

Истраживања показују да је један од највећих узрока незапослености младих недостатак радног искуства. Иако би требало да прва таква искуства средњошколци стекну кроз праксу, у школама кажу да тога нема довољно. Пре четири године надлежни су најавили систем лиценцираних фирми у којима би се организовала пракса. Међутим, синдикат стручних школа тврди да се ништа није урадило.

На пракси ван школе ученици би требало да науче да примењују стечено знање. Ипак, у државним предузећима, према мишљењу ђака пракса није толико корисна, а у приватним често строго ограничена.

"Тешко пуштају децу да сами раде на најновијим и најсавременијим машинама. На велику жалост ми таквих машина у школи немамо а машине на којима радимо су купљене пре 25 или 30 година", каже Даница Величковић, професор практичне наставе из "Техничке школе" Нови Београд.

Када заврше школу, тек настају проблеми. Послодавци често нису задовољни младим стурчњацима.

Привредник Мирко Тодоровић каже да "већ неколико месеци имају потребе за стручном радном младом снагом у конфекцији.

"Чак невероватно, велики број тих радних људи дође са неким објашњењем, радила би нешто шта ви мислите да може, дакле никада вам не да конкретнан одговор за шта си оспособљен", додаје Тодоровић.

Инертност младих је други проблем, пракса се у огромном броју школа обавља врло квалитетно и строго по правилима, тврде надлежни.

"Морају имати уговоре и неко дете мора дочекати, неко детету мора показати и све школе знају да пракса треба да постоји", каже Зоран Костић из Министарства просвете .

Струка предлаже новине. Милорад Антић из Форума стручних средњих школа објашњава да мајстори треба да буду награђени, али да такође и ученици треба да буду награђени да би били мотивисани. То је, како је рекао, услов да би пракса била успешна.

Тим предлозима надлежни се не противе. Ових дана преговара се са делегацијом из Немачке која је спремна да пренесе своја искуства и да уложи два милиона евра у побољшање електромашинске струке.

"Ми се слажемо да нешто треба променити, ако имамо класичног аутомеханичара, аутолелектричара, ми онда морамо да видимо шта је то, где децу треба послати да би се оспособили да умеју да поправе и ове нове аутомобиле који су се појавили", каже Зоран Костић.

Тај пројекат трајао би од маја наредне године до 2015. године, а искуства би се пренела и на друге струке.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.