Нови Кривични законик и медији

Министарство правде најавило је могућност укидања члана Кривичног законика којим се новинарима забрањује коментарисање судских поступака пре правоснажности пресуде, речено је на округлом столу који је организовало Удружење новинара Србије.

"Лично се залажем за избацивање члана 336А из Кривичног законика и радна група ће то разматрати", најављује државни секретар у Министарства правде Данило Николић, прецизирајући да се споран члан није сматрао хитним пошто од његовог доношења нико није осуђен нити се водио судски поступак.

"Морамо да водимо рачуна о претпоставци невиности јер коментарисање судских поступака пре правоснажности пресуде може да доводе до кршења претпоставке невиности и угрожавања независности суда", истиче Николић.

Супротно мишљењу државног секретара, адвокат Зденко Томановић оцењује да су начела претпоставке невиности и поштовање независности суда само "изговори" за то што није укинут спорни члан Кривичног законика.

"Тај члан не сме да опстане јер је он политичко спречавање критике суда. Суд је јавна институција и потпуно је легитимно да се критикује", каже Томановић и додаје да је предлагач закона могао боље да заштити и дефинише начела претпоставке невиности и независности суда.

Избацивање кривичног дела клевете и увреде из Кривичног законика такође је тема о којој расправља радна група Министарства правде, али према речима секретара Николића, она ће се и даље налазити у Кривичном закону.

"Када је у питању клевета и увреда уводимо нов теремин да ће новинар бити ослобођен оптужбе уколико је поштовао начело новинарске дужне пажње из Закона о информисању", прецизира Николић и додајући да ниједна земља Западне Европе није декриминализовала клевету.

Томановић оцењује да је нови термин велики корак напред, пошто новинар не пролази кроз кривичну евиденцију, али да нема никаквог разлога да се клевета не декриминализује.

"Наша друштвена стварност не даје за право да клевета буде кривично дело, а и њеним укидањем спречило би двоструко казњавање - не би се водили исти процеси и парнично и кривично", објашњава Томановић.

Судија и представница Друштва судија Драгана Бољевић самтра да се још нису створили услови за декриминализацију клевете.

"Ја бих анализирала зашто то нико није урадио од западних земаља, посебно зато што до аутоцензуре може да дође и вођењем парничног поступка, а не само кривичног", каже Бољевићева.

Мирослав Јанковић из ОЕБС-а истиче да међународни стандард декриминализација клевете и увреде и да то што поједине земље то нису учиниле представља одступање од њега.

Удружење новинара Србије организовало је округли сто поводом 5. новембра, Европског дана одбране новинарства.

АНЕМ незадовољан текстом Закона

Асоцијација независних електронских медија саопштила је да је незадовољна радним текстом Закона о изменама и допунама Кривичног законика, којег је припремила радна група Министарства правде.

АНЕМ је незадовољан што се у тексту радне групе одустаје од дуго најављиване декриминализације клевете и увреде.

"У више наврата указивали смо да је декриминализација неопходан први корак у смеру јачања слободе изражавања у друштву. Могућност кривичног прогона новинара за клевету и увреду делује дестимулишуће на слободу изражавања и представља један од генератора аутоцензуре у српским медијима," наводи се у саопштењу.

АНЕМ посебно указује да су се половична решења, као што је то било укидање затворске казне за клевету и увреду у изменама Кривичног законика из 2005. године, показала као неадекватна и недовољна.

"Да све буде још горе", истиче се у саопштењу, "радна група Министарства правде и државне управе предлаже и брисање члана 138. став 3. Кривичног законика, којим су прописане строже казне за претње новинарима, у случајевима када су они тим претњама изложени због посла којим се баве."

АНЕМ подсећа да су у пракси насилницима који прете новинарима, и када су били осуђивани, изрицане казне на граници законског минимума, или и испод њега.

Изменом коју сада предлаже радна група Министарства правде, законски минимум казне за претње новинару упућене у вези са послом којим се бави, биће четвороструко нижи.

Због свега тога, АНЕМ је данас упутио Министарству правде и државне управе предлоге за измену радног текста Закона о изменама и допунама Кривичног законика, и то тако што би се декриминализовале клевета и увреда и што се не би брисао тежи облик кривичног дела угрожавање сигурности, којим се, између осталог, посебно штите и новинари од претњи којима би били изложени у вези са својим новинарским радом.