Српски научни клуб у Лондону

Српски Сити клуб у Лондону има 1.500 чланова, високообразованих младих људи који имају у просеку 35 година, десетогодишње радно искуство и барем диплому основних студија. Жеља већине од њих је да се врате у земљу, кажу у Управном одбору клуба. Интерес Србије јесте да се научници врате у земљу, а последњих година је учињено много на стварању економских претпоставки да се то и деси, кажу у Министартсву просвете и науке.

Чланови Сити клуба у Лондону поред матерњег и енглеског говоре још два светска језика, баве се финансијама, има академика, адвоката, лекара, уметника. Према спроведеној анкети, две трећине њих жели да се врати у земљу или регион, каже Наташа Кочиш, члан Управног одбора Српског сити клуба.

Како већина није имала никакве контакте у Србији, чланови клуба два пута годишње долазе у Београд. А за повратак стручњака, кажу потребан је бољи и ефикаснији ситем признавања диплома.

Наташа Кочиш каже да одређени број чланова има велике проблеме, јер не постоји једна стандардизација и критеријуми тог процеса, тако да све зависи где оду да своју диплому нострификују.

"Знам да се на многим универзитетима труде да тај процес унапреде и убрзају, али оно што би ми волели је да се направи систематизација и стандардизација читавог процеса", каже Кочиш.

У Министарству признају да је процес нострификације диплома исувише спор. Професор Радивоје Митровић, државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја каже да се залаже за максимално убрзавање процедуре, али не по цену квалитета.

"Напротив, говорим о дипломама најпрестижнијих универзитета у свету, и на томе као држава морамо да урадимо да у законима, а измена ће бити у наредном периоду, пропишемо најдуже време у коме процес нострификације мора да се заврши", каже Митровић. 

Осим тога, треба решити и питање стандардизације и усклађивања студијских програма наших и страних факултета сродних или истих научних области, чиме би се постигла стварна мобилност студената, каже Наташа Кочиш. Зато се много наде полаже у нове законе.

Сарадњу са водећим научницима у свету треба пре свега да одржавају факултети, институти, универзитети и компаније, јер је та веза за друштво најбитнија, каже Митровић.

Решењем питања научне дијспоре на адекватан начин подигли бисмо квалитет и високог образовања и науке.