Неопходна промена мреже судова

Министар правде и државне управе Никола Селаковић сматра да постојећа мрежа судова није дала добре резултате, због чега је неопходно створити рационалну и функционалну мрежу, уједначавање оптерећености судија и једнаку доступност правде грађанима.

Селаковић је у Скупштини Србије, на отварању јавнe дебате о изменама и допунама Закона о седиштима и подручјима надлежности судова и јавних тужилаштва, нагласио да без допуњене судске мреже није могуће извршити интеграцију реизабраних судија и тужилаца нити постићи ефикасност и праведност у поступању.

Селаковић је додао да је реформом правосуђа пре три године дошло до привидне редукције у постојећој мрежи судова и нагласио да се на главна питања о њеној успешности добијају само негативни одговори.

"Да ли је судска мрежа рационалнија и функционалнија него раније, да ли грађани лакше, ефикасније и јефтиније могу да заштите своја права? Одговор је негативан. Када саберете негативне одговоре добићете и одговор на питање да ли је Србији потребна промена судске мреже", нагласио је Селаковић.

Европска статистика, каже Селаковић, показује да је у поређењу са земљама некадашње Југославије, Србија при самом дну по броју судова на 100.000 становника.

"Једино је иза нас Македонија која има 1,1 суд на 100.000 становника. Србија има 1,7, Босна и Херцеговина 2,9, Црна Гора 3,8, док Хрватска и Словенија имају више од четири", нагласио је министар правде и државне управе.

Обраћајући се представницима стручне јавности у Скупштини Србије, Селаковић је рекао да је радна група, формирана да одреди критеријуме неопходне за формирање нове мреже судова, као главни критеријим издвојила прилив предмета и заостатак предмета.

"Постављен је критеријум и каква је тенденција раста и опадања предмета. Грађане највише интересује оно што су нама допунски услови које морамо испунити, а то су доступност судова, што подразумева развијену путну инфраструктуру и саобраћајне везе", рекао је Селаковић.

Према његови речима, радна група је, приликом формирања критеријума и површину општина, такође имала на уму број грађана који у њима живе и удаљеност судске јединице од основног суда.

Министар очекује да ће се на јавној расправи конкретизују резултати рада радне групе, додајући да се реформа правосуђа мора наставити на другачији начин, са рационалним приступом.

"Не дозволите да у вама овлада оно што сам савладао у себи, а то је одјек мога завичаја, када су ме из Нове Вароши звали да тамо буде суд. Не дозволимо да се ново отварање суда у некој средини схвати као прилика за отварање радних места за партијску бирократију, јер тако не сме да буде", поручио је Селаковић.

Судија Врховног касационог суда Вида Петровић Шкеро каже да је смањен број судова, зато што је велики број судова постојао само из разлога што је ту затечен, а постојао је мали број предмета.

"Ми немамо вишка судија, никада нисмо ни имали, ми имамо лоше распоређене судије и то је рпоблем који се покушало и мрежом да реши", рекао је Шкеро.

Радна група предлаже да се број прекршајних судова повећа за 13, па би их укупно било 58.

"Ту су разлози и географски и финансијски и број предмета, чак и они који већ улазе у део политичких разлога у смислу посебних националних средина где раније није било судова. Даћу вам пример Босилеграда који није имао свој суд", истакао је вршилац дужности Вишег прекршајног суда Зоран Пашалић.

Нова мрежа судова и тужилаштава требало би да почне са радом од Нове године.