Десет општина без зубара?

У раду стоматолошких служби у оквиру Домова здравља најављене су промене кадровских решења и промене у финансирању запослених. Према важећем правилнику, на десет хиљада становника предвиђено је да ради један стоматолог, а на 1.500 деце требало би да ради барем један дечји зубар. У десетак општина које не испуњавају услов по броју становника стрепе да ће остати без зубара.

Oпштине са мање од 10.000 становника до сада су ипак имале стоматолога. Једна од њих је Ћићевац. У Дому здравља у Ћићевцу сада раде три стоматолога, два за одрасле и један дечји. Када би било примењено правило броја становника, остао би само дечији зубар, а одрасли би морали да иду у Крушевац.

"Осим дечјег стоматолога, стоматологе за одрасле су избрисали из постојања у Фонду. Већ четврти месец средства не стижу, а ми пацијенте не враћамо, радимо", наводи стоматолог у Дому здравља Ћићевац, др Ана Јанићијевић Аздејковић.

Директор Дома здравља Ћићевац, Зоран Миливојевић, нагласио је да је то страховито погодило рад Дома здравља, и да се поставља питање како у будућности исплаћивати стоматологе, с обзиром на то да се пацијенти и даље примају, а средства не стижу.

У Министарству здравља тврде да општине са мање од 10.000 становника, ипак неће остати без зубара и да стоматолози неће изгубити посао. Надлежни кажу да се промене тичу само начина финансирања стоматолошких служби.

"Промене се тичу само расподеле средстава и расподеле запослених, тако да ће један део њих, углавном или у потпуности пружати услуге за потребе Републичког фонда, а да ће један део запослених пружати услуге за потребе осигураника који те услуге плаћају или ће то бити комбиновано", истакао је др Небојша Јокић из Министарства здравља. 

Лоше стање зуба нације потврђује податак да су каријес и парадентопатија у Србији попримили облик пандемије. Тек петина деце креће у основну школу са свим здравим зубима, а мање од десет одсто одраслих има све своје зубе.

"Смањење обима здравствене заштите што се тиче стоматологије је утицало негативно на стање оралног здравља популације, и то је дефинитивно. Чињеница је да ми и овако нисмо нека нација која радо трчи код стоматолога, а тек да не говоримо о томе када има за то добар разлог, зато што је тај стоматолог који би им пружио бесплатну услугу у другом граду", нагласио је професор Стоматолошког факултета Уноверзитета у Београду др Дејан Марковић.

Бесплатну стоматолошку заштиту имају деца до 18 и студенти до 26 година, труднице, породиље и незапослени. Док пензионери преко 65 година имају право само на бесплатне протетске радове, остали услуге зубара плаћају. Стручњаци кажу да би за државу било јефтиније када би финансирала превентивну стоматологију одраслих, него да касније улаже у протезе старих.