Амнестија не важи за најтежа кривична дела

Помоћник министра правде Милисав Чогурић рекао је да ће усвајањем Закона о амнестији, који не предвиђа ослобађање од издржавања казне осуђених због чак 40 тешких кривичних дела, допринеће усаглашавању са добром праксом западноеврпских земаља, директним економских уштедама од око 800 милиона динара и смањењу пренасељености српских затвора.

Чогурић је истакао да амнестија представља институт који предвиђају сва савремена кривична законодавства и да је у државама Западне Европе пракса да се примењује такозвана "техничка амнестија", чим број осуђеника достигне горњу границу смештајних капацитета.

"У тим земљама техничка амнестија, по аутоматизму, обухвата сва осуђена лица која су одслужила две трећине казне", указао је Чогурић.

Према његовим речима, уколико се усвоји Предлог закона који је у скупштинској расправи, амнестијом би било обухваћено око 3.600 људи, од укупно око 8.000 осуђених.

На слободу би одмах били пуштено 1.100 лица осуђених на казне до три месеца затвора, или они који су издржали пола казне од шест месеци, док ће осталих 2.500 изаћи на слободу када се за то стекну услови, нагласио је помоћник министра.

Јоца Амстердам остаје иза решетака

Када је реч о појединачним случајевима који се помињу у јавности, као што је Сретен Јоцић звани Јоца Амстердам, према решењима из Предлога закона, он се неће наћи на слободи још наредних 11 година.

Иако би му се правоснажна казна од 15 година затвора због подстрекивања на убиство Горана Марјановића 1995. године умањила за четвртину, Јоцић је у притвору, који му се урачунава у казну, био тек два месеца, односно има да одслужи још 14 година и десет месеци.

Применом Закона о амнестији, он у затвору остаје још 11 година и месец дана.

Притвор у којем се налази од 27. априла 2009. године одређен му је због сумње да је организовао убиство хрватског новинара Иве Пуканића и његовог сарадника Нике Франића. Тај притвор не урачунава му се у правоснажну затворску казну од 15 година.

За оптужбу поводом случаја Пуканић, односно кривично дело за које се терети, запрећена је казна од 30 до 40 година затвора која не подлеже амнестији.

Кад је реч о Андрији Драшковићу, који је правоснажно осуђен на казну затвора од девет година и у притвору провео пет и по година, уз примену амнестије могао би да се нађе на слободи наредне године на јесен.

Осврћући се на коментаре медија да амнестија обухвата Уроша Мишића, Миладина Ковачевића, Андрију Драшковића или Сретена Јоцића, Чогурић је указао да је амнестија општи правни акт, који као такав не препознаје појединце.

"Посматрано кроз историју, амнестија нема ни име ни презиме. На који начин ће одређена лица тачно бити амнестирана, знаће се уколико Закон о амнестији буде усвојен. Говорити пре тога о појединачним случајевима, било би неозбиљно и представља правно нагађање", нагласио је Чогурић.

Према његовим речима, амнестија је акт политичке воље највиших органа државне власти, али и технички акт.

"Давањем амнестије, држава на једној страни показује милост, док на другој доводи до смањења броја осуђених лица у затворима и тако побољшава услове живота оних који у њему остају", истакао је Чогурић.

Подсетивши да се тренутно у српским затворима налази око 11.500 затвореника, док капацитети износе више од 7.000 места, помоћник министра је нагласио да ће се амнестијом знатно повећати могућност да се у заводима, на бољи и ефикаснији начин васпитно и превентивно делује на осуђенике како не би чинили кривична дела након изласка на слободу.

Усвајање тог закона тренутно би довело и до директне економске уштеде од 127 милиона динара, док би дугорочно посматрано смањење буџетских трошкова било око 800 милиона динара, нагласио је помоћник министра.

Предлог Закона о амнестији предвиђа да се лица, која су на дан ступања на снагу овог закона први пут правноснажно осуђена на казну затвора до три месеца, ослобађају од извршења казне затвора у целини.

Лица која су на дан ступања на снагу овог закона први пут правноснажно осуђена на казну затвора од три до шест месеци ослобађају се од извршења половине изречене казне затвора.

Такође, особе које су правноснажно осуђене за кривична дела, која су прописана законима Србије или су била прописана законима који су престали да важе, а која се на дан ступања на снагу закона налазе на издржавању казне затвора у Србији или још нису ступила на издржавање казне затвора, или чији премештај је ради издржавања те казне извршен у иностранство, имаће право на ослобађење од извршења четвртине изречене казне затвора.

Осуђени који су навршили 70. година биће амнестирани са четвртином казне, иако се налазе у групи оних на које се амнестија не односи.

У понедељак поново у парламенту

Расправа о Предлогу закона о амнестији требало би да се настави у понедељак у Скупштини Србије, док би Одбор за правосуђе требало да размотри предлог амандмана према коме ће се осуђеницима за тешка убиства казна смањити за 10 одсто, уместо 25 одсто. 

Предлог закона не предвиђа амнестију осуђених за најтеже облике тешких кривичних дела на казну затвора од 30 до 40 година, као што су припадници земунског клана, затим за злочине против човечности – ратне злочине и насиље у породици.

Амнестијом неће бити обухваћени ни осуђени за кривична дела против полне слободе – силовање, обљуба над немоћним лицем (као што су особе са инвалидитетом), обљуба са дететом до 14 година, обљуба злоупотребом службеног положаја (професор–ђак, старатељ–усвојилац) и блудне радње.

Такође, од амнестије су изузете особе осуђене за теже облике кријумчарења опојних дрога, тероризам, давање и примање мита, као и за организовани криминал.

Амнестији не подлежу ни повратници у извршењу кривичних дела, односно лица која су више од три пута правноснажно осуђивана на безусловну казну затвора, а није извршено брисање осуде или не постоје услови за брисање неке од три осуде.

Последња амнестија у Србији била је 2001. године. Тај Закон о амнестији није обухватио само осуђена лица по основу два најтежа кривична дела.

Тако је од 6.000 осуђених лица која су у том тренутку издржавала затворску казну, амнестијом је било обухваћено 4.200 лица.