Вечити студенти губе статус

Следећа академска година, крајњи је рок до када морају да дипломирају они који су уписали студије пре усвајања новог Закона о високом образовању 2005. године. Ако то не ураде, неколико хиљада вечитих академаца, мораће да пређе на Болоњски систем школовања, или да промене факултет или универзитет, или да одустане од студија. 

Како је неколико пута до сада Закон допуњаван, професори се надају да ће се и после тог рока, наћи модел да се помогне апсолвентима. 

На Београдском универзитету око 6.000 студената, који су уписали факултет по старим студијским програмима, треба да дипломира до 2014. године.

На Медицини они могу и нешто касније да дипломирају с обзиром да су то шестогодишње Интегрисане студије.

"Предлог ће бити да факултети направе списак тих студената, да одређено руководство факултета нађе неки заједнички језик и да види на који начин може да им помогне да у року заврше", каже Владимир Бумбаширевић, ректор Универзитета у Београду. 

На Електротехници нема много вечитих студената.

"Они који су имали мало испита, који су били прави апсолвенти, а у једном тренутку је њих око 30 одсто било у старом програму, већина тих који се нису заглавили у старом програму прешли су на нови програм и мислим да је то била правилна одлука", каже Бранко Ковачевић, декан Електротехничког факултета.

Предлог претходног руководства Универзитета да се за такве студенте организује настава, факултети нису прихватили. Углавном дају додатне апсолвентске рокове. Међутим, мали број кандидата излази на испите.

"Мислим да је приоритет да оне који су уписали од 2005. године па неколико година пре тога, наведемо да што пре заврше у роковима који су законски. Увек ће бити вечитих студената, који на жалост неће моћи да заврше што су започели", каже Нада Ковачевић, проректор Универзитета у Београду.

Међу правницима има неколико стотина вечитих студената.

Сима Аврамовић, декан Правног факултета каже да ће многи вероватно тражити излаз у преласку на друге факултете и друге универзитете, мање квалитетне.

"И због тога ја очекујем да би заједно факултети, универзитет и Министарство просвете морали наћи неко прелазно решење које би дало можда још мало ваздуха таквим људима", каже Аврамовић.

Уколико организовање додатних апсолвентских рокова не помогне вечитим студентима, кажу декани, онда ће морати да се траже нова решења.

Стратегијом образовања, Србија би до 2020. године требало да има 40 одсто високообразованих који имају до 34 године. У овом тренутку, факултетску диплому има 6,5 одсто становништва.