Рециклажа под знаком питања

Произвођачи и увозници батерија, акумулатора, уља, електричних и електронских производа, већ више од две године обавезни су да плаћају еколошку таксу којом се преко Фонда за заштиту животне средине финансирала и рециклажна индустрија.

После укидања Фонда за заштиту животне средине престало је и финансирање, тиме је опстанак фирми које се баве рециклажом доведен у питање, јер не добијају предвиђена средства, упозоравају представници рециклажне индустрије.

Прошле године од еколошке таксе наплаћено је око шест милијарди динара. Од тога три четвртине средстава добио је Фонд за заштиту животне средине, док је остатак средстава распоређен локалним самоуправама.

Како је пре две године предвиђено Уредбом новац од еколошке таксе уплаћује се у Фонд за заштиту животне средине, а средства су намењена развоју рециклажне индустрије.

Председник Удружења оператера индустријског и опасног отпада "Храбри чистач" Миодраг Митровић каже да су чланице добијале средства, али је укидањем фонда престало и финансирање, тај систем не би могао да функционише да нема подстицајних средстава.

"Систем рециклаже и прикупљања нигде у Европи не функционише без подршке државе", навео је Митровић.

Никола Егић из БиС рециклажа каже да су током 2012. године преполовили број запослених, што је већи проблем, а требало је да се сакупи много више отпада и да се третира.

"Кад извеземо опасан отпад потребно је да имамо дозволу, да покријемо транспортне трошкове да платимо оператеру у иностранству третман и ми то одрађујемо уредно. Проблем је што прилива средстава нема, проблем је што не знам до кад можемо овако да функционишемо", рекао је Ергић.

У надлежном министарству се контролишу уговори склопљени са предузећима за рециклажу, а неки су већ и стопирани.

Министарка енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић рекла је да ће та предузећа добити оно што је по закону, своју таксу, али ће се исто тако водити рачуна где они потроше тај новац.

Према њеним речима, није само ствар у томе да држава да тај новац, ствар је у томе и где сте га потрошили.

"Ту је било такође пуно проблема. Рециклажни центри нису радили онако како је то било по закону и због тога чак и постоје чак и стопирања одређених уговора које ми прегледамо, јер ако већ добијају новац морамо да знамо где тај новац одлази", истакла је Михајловићева.

Проблем рециклажних предузећа је и то што не постоји организован систем прикуплања отпада. У Србији се рециклира свега око десет одсто отпада, док је европски стандард око 80 одсто.