Дан ослобођења Београда

Председник Србије Томислав Николић је, поводом годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату, положио венце на улазу у Спомен-гробље ослободиоцима Београда.

Николић је венац положио уз присуство почасног строја и оркестра Гарде Војске Србије и представника борачких удружења.

"Док постоји један грађанин Србије, један Србин, док постоји људско сећање, учићемо децу да треба да се труде много како би оправдала живот и слободу које сте им подарили", написао је председник Србије у спомен књизи.

Председник Скупштине града Београда Александар Антић каже да је наша дужност да свима који су погинули у тим борбама одамо велико поштовање.

"Вратили смо називе улицама у Београду. Маршала Толбухина, Генерал Жданова и Булевар Црвене Армије. Надам се да ћемо у наредном периоду исту част указати и Пеки Дапчевићу и Кочи Поповићу", истакао је Антић.

Венце су, на Гробљу ослободилаца Београда у Другом светском рату, положили и представници Министарства рада и социјалне политике, Министарства одбране, Града Београда и Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Србије.

Обележавању годишњице присуствoвали су и представници амбасада Руске Федерације, Украјине, Белорусије и Азербејџана у Републици Србији.

На Авали је одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти крај Споменика страдалим совјетским ветеранима.

Битка за Београд

Након вишедневних крвавих и тешких борби, припадници Народноослободилачке војске Југославије, помогнути својим совјетским савезницима, ослободили су 20. октобра 1944. године главни град Србије и Југославије.

Тиме су окончали четворогодишњи период његове окупације током кога је страдао велики број Београђана, док је сам град претрпео штету изузетно великог обима. Битка за ослобођење Београда, у којој је погинуло 20.000 људи, једна је од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату.

За 11 дана, колико су борбе трајале, погинуло је 15.000 припадника немачких окупационих снага, док је близу 9.000 заробљено. Прва армијска група НОВЈ-а имала је око 3.000 погинулих и 4.000 рањених, а Четврти корпус Црвене армије изгубио је 960 војника и официра.

Договор о заједничкој офанзиви са Русима постигао је врховни командант НОВЈ-а Јосип Броз Тито, када је схватио да нема ништа од британског искрцавања на Јадрану и да у земљу треба да уђе Црвена армија, која је незаустављиво напредовала на свим фронтовима.

У тајности, без знања Британаца, Тито је у ноћи између 18. и 19. септембра одлетео у Румунију, а затим и у Москву, где је 21. септембра склопио договор са Стаљином о заједничким операцијама у Југославији.

Око 80.000 припадника југословенске и совјетске армије водило је тешке борбе са око 55.000 припадника немачке армијске групе "Шумадија", којом је командовао генерал Ханс Фелбер. Офанзива за ослобађање самог града, који је изнутра био миниран, започела је 14. октобра и до краја су вођене тешке уличне борбе.

Београдском операцијом окончана је 1.287 дана дуга немачка окупација, створена велика ослобођена територија и онемогућено повлачење групе "Е" немачке армије из Грчке најкраћим правцем, што је било од великог значаја за даље борбе у Југославији, али и за јужно крило Црвене армије у даљим операцијама за слом Вермахта.

На Гробљу ослободилаца Београда почива 961 борац Црвене армије и 2.994 припадника НОВЈ-а, већина њих (2.092) у заједничкој гробници. Совјетски генерал Жданов и маршал Бирјузов, који су учествовали у ослобађању Београда, погинули су 20. октобра 1964. године, када је њихов авион ударио у Авалу, приликом доласка на прославу годишњице ослобођења.