Кад срце изненада стане

Изненадна срчана смрт, није инфаркт, али од ње су угрожени сви и млади и стари. У Америци сваке недеље тај феномен однесе 12 живота, па су у његово решење, поред лекара укључени министри, економски експерти и преставници влада.

Како се борити против феномена изнендне срчане смрти, који у Америци сваке недеље однесе 12 живота, и како онима који имају аритмије омогућити бољи живот? О томе на Самиту европског удружења за срчане аритмије, поред лекара, решења траже и министри здравља, представници влада и економски експерти.

У осамдесет одсто случајева, код особа које умиру изненада, узрок је болест срца за коју нису знали. Често се дешава због физичког напора и емоционалног стреса током уобичајних активности.

"Водите рачуна о изненадној срчаној смрти. То није инфаркт срца. То је повезано са срчаним ритмом. Сви су угрожени и деца, и млади и стари. И ми те особе морамо да препознамо на време. Они морају да добију помоћ у болници, али и ван ње. За то су нам неопходни спољни дефибрилатори", каже проф. Анђело Аурикио, председник Европског удружења за срчане аритмије.

Тај апарат утврђује присуство или поремећај срчаног ритма и помоћу електричног удара -електрошока, преко спољашњих или унутрашњих електрода нормализује рад срца. За разлику од неких богатијих земаља, у Србији се дефибрилатор уграђује о трошку Фонда за здравствено осигурање.

Проф. др Горан Милашиновић из Удружења кардиолога Србије, каже да можемо бити задовољни што у Србији седам центара уграђује дефибрилаторе.

"Оно што не ваља је број дефибрилатора, који мора да се повећа, да стигнемо Мађарску и проблем је што не уграђујемо најбоље дефибрилаторе, јер нема новца", додаје Милашиновић.

Од наредне године ова слика требало би да постане и наша реалност. Иницијативу Удружења кардилога Србије подржало је, уочи Самита, Министарство здравља.

У неколико градова, на јавним местима где се окупља највише људи, али и дешавају изненадне смрти, биће постављени апарати који могу да значе живот.

Милашиновић објашњава да су то апарати веома брзо могу да апликују електрошок.

"Када неко изгуби свест зато што му је срце стало треба проценити да ли је то због застоја, притиском на пулс, и онда брзо применити електрошок, јер су после све шансе изгубљене, јер ако вратимо срчани рад реанимациојом, не можемо мозак да вратимо", каже Милашиновић.

Уколико неко због срчаног застоја изгуби свест, шанса да преживи на путу до болнице је само пет одсто, али се та шанса повећава за 30 одсто ако постоји систем спољних дефибрилатора.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.