Закон кочи реституцију

Координатор Мреже за реституцију у Србији Миле Антић истакао је да су у тој мрежи задовољни радом Агенције за реституцију и да та агенција ефективно постаје једно од најважнијих антикорупцијских тела у Србији.

"Кроз процес реституције и рад Агенције за реституцију сваки појединачни случај, скоро без изузетака, разоткрива одређене манипулације, од озбиљних са кримногеним бекграундом, па до мање озбиљних, али везаних за лоше државно газдовање имовином", рекао је Антић агенцији Бета.

Антић је истакао да је Агенција почела да ради оно за шта је и формирана, а то је пре свега да враћа имовину грађанима и да је из неодговрних руку оних који су је користили или узурпирали почне да враћа онима који су је стварали.

Тај процес је, према његовим речима, донео вишеструке користи за државу Србију, за њене грађане.

"Реституција једино смета неким повлашћеним привилеговани групама, који су заиста у мањини и о чијим интересима ми не би требало да водимо толико рачуна, већ надлежна тужилаштва", истакао је Антић.

Оцењујући да је Закон о реституцији неспорно лош, он је истакао да је за успешан наставак рада на враћању одузете имовине неопходнон ипак што пре приступити изменама тог закона, тако што би била уведена супституција и укинута безбројна бесмислена ограничења.

Антић је прецизирао да се ради о ограничењима у Закону која су, како је рекао, уведена да се имовина не може вратити старим власницима, а да се може поконити неком тајкуну ако се намерио на ту имовину.

"То је неопходно урадити. То ће бити прави тест за Владу Србије да ли је заиста опредељења за борбу против корупције ", рекао је Антић.

Координатор мреже за реституцију је истакао да је реституција и сваки случај којим се враћа имовина један од најефикаснијих начина борбе против системске корупције.

Антић је рекао и да са сваким враћањем одузете имовине Република Србија, Аутономна Покрајина и локалне самуоправе добијају много више прихода, него док што су добијале док је била у режиму државне или јавне својине.

Он је рекао да је, према подацима Мреже за реституцију, враћање имовине старим власнициме свакодневно. Прецизирао је да је донето  скоро 200 одлука о враћању одузете имовине и да је враћено преко 1.200 хектара пољопривредног земљишта.

"Јесте да се тражи можда и више од 200.000 хектара и да држава има 450.000 хектара, и да враћено у односу на све и не делује тако пуно, али важно је да се на тим враћени хектарима недвосмислено показало да држава, аутономна покрајина и локална самуоправа имају одмах веће приходе", наводи Антић.

Антић је истакао да се испоставило да је реституција један од најважнијих системских процеса који могу да доведу до општег бољитка за све грађане Србије и државу.

Подношење захтева је за повраћај имовине почело 1. марта ове године и трајаће две године. Захтеви се односе на враћање имовине коју је држава одузела грађанима и правним лицима после 9. марта 1945. године и имовине одузете током холокауста.