Један или четири апелациона суда?

Због неуједначене праксе и оптерећености судија, могуће је да ће бити формиран један апелациони суд са седиштем у Београду. Садашњи апелациони судови у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу у том случају постали би одељења.

Рок у којем радна група за измену постојећих закона треба да заврши рад истиче данас. Друштво судија Србије упозорава да је за тај посао потребно више времена, о чему су, кажу, обавестили и министра правде.

Судије у Београду, које су и најоптерећеније, у просеку имају по 167 предмета, док њихове колеге у Крагујевцу тек 24. Новосадске и нишке судије имају по 140 предмета, што је и даље далеко више од судија у Шумадији. Статистички, Крагујевчани су забележели и највећи проценат решених случајева. То потврђују и адвокати у том граду.

"Моје лично искуство је да је у том жалбеном поступку, буквално, одлуке су доносене у законским роковима, тако да је то допринело окончању парница", каже адвокатица Мирјана Весовић.

У Друштву судија Србије оцењују да би, теоријски, један апелациони суд могао да уједначи праксу свих судова, али то није и став радне групе, која ради на измени закона. Како сазнајемо, већински став те групе је да би требало да остану четири апелациона суда.

"Један апелациони суд могао би да допринесе да имају предвидивист и сигурност у судском одлучивању, али то питање је онда повезано са другим питањима и са бројем судија у том суду, који би био јако велики", каже председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић.

У парничним споровима неки од ових судова у истим стварима одређују потпуно различите рокове застарелости, и то од једне године, преко три и пет. Затим, досуђују се и потпуно различите висине накнаде штете. Статистика показује и да су, у поређењу са 2010. годином, судије у свим, осим у новосадском апелационом суду, радиле више, у Београду за 2,7 предмета, у Нишу 5,8, а у Крагујевцу за 3,28.