Недовољна брига о сиромашнима

Више од сто хиљада старих људи у Србији живи на ивици егзистенције, а неки од њих и испод границе људског достојанства, упозорава цивилни сектор. Многи немају право на пензију, нити друге изворе прихода, а најчешће више нису способни да зараде. У бољој ситуацији нису ни грађани који у педесетим годинама остану без посла.

Породица Жмукић из Ужица живи у шупи, у којој су зидови скрпљени, импровизована врата а у кући нема ни воде. То најтеже пада педесеједногодишњој Гели, која ту живи са сином и болесним мужем.

Сви су без посла, па Гела надничари. То што заради, међутим, није довољно ни за храну. Тражила је социјалну помоћ од државе. Речено јој је да њена породица 'не долази у обзир' за месечну накнаду, пошто су деца пунолетна а она и муж способни за рад.

И они најстарији су препуштени су сами себи. Често немају ни помоћ од сродника, јер начешће ни они не раде или имају мала примања.

"На жалост има велики број грађана који су заиста у поодмаклим годинама и нису више у стању да обрађују земљу. Законом је предвиђено да ако имају више од једног хектара да не могу остваривати права на новчану социјалну помоћ. То је тема о којој ћемо размишљати у оквиру припрема за измену Закона о социјалној заштити", каже државни секретар у Министарству рада запошљавања и социјалне политике Бранкица Јанковић.

У Министарству кажу да су преко Црвеног крста задржали исти број народних кухиња. Спремно је и 40.000 пакета за становнике 105 најугроженијих општина.

Надежда Сатарић, из удружења "Емити" наводи да се тих програма нема у свим општинама, као и да пакети хране на стижи редовно већ једном у два, три месеца. "Све је то недовољно. Много је већи број старих посебно у сеоским домаћинствима", каже Сатарићева.

Социјалну помоћ у Србији прима само 11.000 старих. Невладина организација "Емити" тврди да строге критеријуме државе за остваривање тог права не могу да испуне сви, а нарочито они млађи, који такође више нису способни да се запосле.