Пацијенти нису угрожени

У Србији сваке године од рака умре 22.000 људи. Мушкарци најчешће болују од рака плућа, а жене од канцера дојке. Стручњаци упозоравају да се из године у годину број оболелих повећава, и да све чешће оболевамо и од леукемије и рака лимфома, што би према оцени стручњака, могло да буде због НАТО бомбардовања. Највише пацијената лечи се на Институту за онкологију и радиологију Србије.

Због упозоравајућих бројки, не чуде подаци да су капацитети Института за онкологију и радиологију попуњени, и да је у тој установи збринуто за трећину више пацијената него што је предвиђено.

Кроз Институт годишње прође 100.000 пацијената, радиотерапију добије око 5.000 грађана, а скоро 7.000 особа буде операсано.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Зоран Ракочевић, в.д. директора Института за онкологију и радиологију Србије каже да је проблем проширења капацитета сагледан на свим нивоима здравственог система на којима се он може решити почевши од Министарства задравља па до градских власти у чијем делокругу је земљиште на којем треба да се обезбеди простор за проширење Института.

"Са проширењем Института на површини за око 3.500 квадратних метара мислимо да ће проблем смештаја, а самим тим и квалитета примењене терапије у смислу већег конфора, смањене листе чекања бити неупоредиво прихватљивији и у складу са оним постулатима за које се залаже медицина", рекао је Ракочевић.

Администрација око проширења капацитета завршиће се у наредних неколико месеци, можда до два месеца и након тога требало кренути за послове који сувезани за проширење, каже Ракочевић.

Иако је Институ пребукиран пацијенти нису угрожени, каже професор Ракочевић. "Угроженост у смислу квалитета и правовременог пружања помоћи према пацијентима оболелих од малигних болести није угрожен. Угрожен је њихов комфор, стандард пружања услуга, односно стандард рада лекара", каже директор.

Листе чекања које постоје на појединим одељењима практично су сведене на нулу или су испод вредности које важе за Европу.

"Дакле, то је већ чињеница која показује да се нипошто не губи на квалитету лечења зато што пацијент због недостатка простора треба да чека дуже на некакав почетак терапије, било да је из области радиотерапије, која је најосетљивија на просторне капацитете или хемиотерапије", рекао је професор Ракочевић.

Према његовим речима, проблем са лекарима и особљем који раде у једној установи као што је Институт су проблеми који постоје у уопште нашем здрвственом систему. "Било би боље да имамо за пет одсто више лекара за 20 посто више сестара", каже он.

"Сигурно да би повећање броја лекара, али морам да кажем да је у последњих две или три године јако пуно места Института опредељено и за клиничке лекаре свих онколошких дисципина, то су лекари који су на специјализацији, њихово укључење у непосредан рад ће бити од једне до наредне три године, тако да ће се тада помаци осетити", рекао је Ракочевић.

Начин функционисања дечјег одељења био је без икакве примедбе родитеља. Начин приправности је у складу са законом, како закон дозвољава када немате број кадрова који може да обезбеди дежурства 24 часа, али лекари који дежурају на осталим одељењима апсолутно су компетентни да решавају све проблеме који могу акутно проистећи код пацијената.

Према његовим речима, Институт за онкологоју и радиологију располаже са четири апарата, а један је тренутно у квару. Објаснио је да се за амбулантне пацијенте процедура зрачења започиње две до три недеље од доласка на кнзилијум, а за пацијенте који се лече хоспитално период чекања на почетак терапије је четири до пет недеља.

Потенцирана је потреба за капацитетом, за повећањим бројем постеља у којима би лежали пацијенти којима је неопходна радиотерапија. За хирургију нема листе чекања, на шта је, како каже поносан.

"На хемотерапији листа чекања је од две до четири недеље и ту би повећање капацитета за неких 20 кревета и повећањем обима рада дневне болнице неупоредиво поправило стање па ни те две до четири недеље не би постојале као критеријум чекања", рекао је Ракочевић.