Кнез Павле на Опленцу

18.15 - Колона са посмртним остацима кнеза Павла, кнегиње Олге и кнежевића Николе Карађорђевића стигла на Опленац.

Посмртни остаци кнеза Павла, кнегиње Олге и кнежевића Николе Карађорђевића, ексхумирани 28. септембра на гробљу "Боа де Во" у Лозани, испраћени су око 17 часова из Саборне цркве и звуком црквених звона ка месту сахране - породичној Цркви Светог Ђорђа на Опленцу у Тополи где су стигли у 18.15 часова.

На улазу у град група мештана чекала је долазак некадашњег намесника Краљевине Југославије, а неколико минута касније уз интонирање државне химне стигли су на Опленац. Ковчек Кнеза Павла у цркву су унели гардисти, а ковчеге његове породице, чланови певачког друштва из Шумадије. Претходно је служен парастос.

Црква Светог Ђорђа биће отворена за све који желе да одају почаст кнезу Павлу до поноћи и опет ујутру од пет часова. А сутра ће литургију служити епископ аустралијско - Иринеј, а само спуштање посмтрних остатака планирано је у 13.30.

Ковчег са посмртним остацима кнеза Павла, последњег владара Краљевине Југославије, после опела, из Саборне цркве изнели су припадници гарде Војске Србије, док су чланови националног ансамбла "Коло" изнели ковчеге са посмртним остацима кнегиње Олге и кнежевића Николе.

Осим чланова породице, и државног врха Србије најављен је долазак на сахрану представника града Лозане, војводе од Кента, Николаса и принца Николе Петровића.

Рехабилитацијом кнеза Павла стекли су се његови услови за повратак у земљу, њега су комунистичке власти 45 прогласиле издајником, а крајем 2011 судском одлуком та пресуда је поништена као и све њене правне последице, па је после више од седам деценија изгнанства, кнез Павле поново у Србији.

Након што је колона са ковчезима кренула ка Опленцу, ћерка кнеза Павла Јелисавета и чланови њене породице разговарали су са бројним грађанима испред Саборне цркве. Опело су служили свештеници Саборне цркве и епископ аустралијски Иринеј.

Грађани су мимоходом синоћ и данас до 17 часова одали пошту Карађорђевићима. Посмртне остатке последњег владара Краљевине Југославије, Карађорђевог праунука, у Саборну цркву, уз химну Боже правде, унели су гардисти.

Патријарх српски Иринеј, који је служио литургију, у обраћању је поручио да је после седам деценија, захваљујући новој влади, исправљена историјска неправда према кнезу, који је био велики патриота.

"Он је био веома велики патриота који је познавао политичке прилике у Европи, снагу Југославије, али и других великих сила у Европи које су доминирали њоме. Неки су, међутим, другачије мислили", рекао је патријарх и поручио да је ово велики дан за народ, Србију и грађане Београда, јер су 36 година после смрти кнеза Павла његови остаци пренети у нашу земљу.

Председник и премијер Србије, Томислав Николић и Ивица Дачић, обећали су да ће у земљу вратити и посмртне остатке осталих чланова породице Карађорђевић, а пре свега краља Петра.

"Моја дужност је била да човека који је водио ову државу у нека времена поштујем, јер је то Србија. Република, монархија и стање пре монархије, све је то Србија. Све је уткано у историју, судбину наше државе", рекао је председник Србије Томислав Николић.

"То је дуг према династији Карађорђевић, али и према Србији, која заслужује да сва њена деца која су значила много у њеној историји имају достојно место у Србији", речи су Ивице Дачића, премијера Србије.

Уз државне почасти, Кнез Павле Карађорђевић стигао је у Србију после више од 70 година изгнанства.

"Ми смо њега критиковали, али били смо деца. Требало је старији, паметнији да нам кажу да га не критикујемо. После сам увидео, бавећи се историјом, да он није човек из овог времена, он је изнад овог времена", каже један анкетирани грађанин.

"Мислим да овим тренутком Србија отвара нову страницу своје историје. Мислим да народ који не поштује своју прошлост, не може имати своју будућност", рекао је други поштовалац Карађорђевића. 

Биографија кнеза Павла

Кнез Павле Карађорђевић рођен је у Санкт Петербургу 1893. године. Матурирао је 1912. године у Другој београдској гимназији, а већ наредне године уписује студије на Оксфорду.

Због избијања Првог светског рата 1914. године био је приморан да одложи студије. Следеће године оболео је хепатитиса. Наредне две године рата проводи у главном штабу, да би почетком 1918. године отишао на лечење у Париз.

После тога је наставио студије у Оксфорду где је касније дипломирао на историји уметности и постаје "мастер оф артс". Касније му је додељена диплома почасног доктора Универзитета у Оксфорду.

У октобру 1923. године оженио се кнегињом Олгом. Следеће године родио му се први син Александар. Други син Никола родио му се у јуну 1928. године.

После убиства краља Александра Првог у Марсељу 9. октобра 1934. године, постао је кнез-намесник Краљевине Југославије, уместо малолетног Петра Другог.

У време док је он био намесник потписан је Тројни пакт са силама Осовине, 25. марта 1941, што је довело до масовних демонстрација у Београду којима је пакт одбачен, а Краљевина Југославија ушла у рат који је после 12 дана изгубила. Кнез Павле, међутим, није ставио потпис на Тројни пакт.

После демонстрација 27. марта, кнез Павле је из Београда отишао са породицом у Грчку, а затим у Каиро. У јуну 1943. године заједно са породицом пребачен је у Јужну Африку, a затим се сели у Женеву 1948. године. У аутомобилском удесу у близини Лондона 1952. године погинуо је његов син, кнез Никола.

Кнез Павле Карађорђевић преминуо је 14. септембра 1976. године у Паризу. Сахрањен је на гробљу у Лозани, а његови посмртни остаци ексхумирани су 28. септембра.