Петковић: Независност РТС-а примарна

Финансирање РТС-а ће можда морати краткорочно да се реши из буџета, јер је наплата претплате 35 одсто. Модел наплате уз електричну енергију је посустао и држава ће, свакако, морати да интервенише, изјавио је министар културе и медија Братислав Петковић у Јутарњем програму РТС-а.

Примарни задатак јесте обезбедити независност РТС-а и он мора да се финансира из претплате, истакао је Петковић, додајући да би се требало угледати на хрватски модел по којем Хрватска радио-телевизија убира 98 одсто претплате.

"Али тамо не можете регистровати ауто, не можете да добијете пасош ако не платите претплату. Дражава увек има механизме којима може да обезбеди пристојан проценат претплате", рекао је Петковић.

РТС је, због ниског процента наплате, дошао у незавидну ситуацију, јер он мора да прави и непрофитабилне програме из културе, затим школски и документарни програм, навео је министар.

Када је реч о власништву у медијима – не само штампаним већ и електронским – Петковић каже да ту није све транспарентно јер је тешко сазнати ко су све власници медија, пошто нису сви власници у обавези да буду еведентирани у регистру јавних гласила. То је нешто што и Европска унија захтева да буде транспарентно, каже министар Петковић.

"До 2016. године морамо потпуно да завршимо Стратегију развоја јавног информисања. Постоји пет закона који морају да се донесу: закон и јавном информисању, закон о електронским медијима, закон о јавним сервисима, закон о иностраним средствима информисања и закон о недозвољеном обједињавању власништва", рекао је министар културе и медија.

Тиме се бави тим људи који је већ радио на таквим законима: професор Раде Вељановски, професор Владимир Водинелић, доцент Дејан Миленковић, професор Мирољуб Радојковић. То ће ићи на јавну расправу, после чега ће се наћи на седници Владе и у парламенту.

Упитан да ли на изради једног од медијских закона ради и неформална група у кабинету председника Србије, коју је раније помињао, Петковић је рекао да њу чине људи које је набројао, као и његови саветници.

Ако би страно власништво у медијима било транспарентно и помогло положај новинара и слободу штампе, нема разлога да страна компанија не купи неко гласило, али да то буде у оквирима закона, сматра министар.

Пeтковић је навео да би држава требало да се повуче из власништва у агенцији Танјуг, Радио Југославији, Југословенском прегледу и Панорами.

Говорећи о стању у институцијама културе у Србији, министар је рекао да је обишао многе институције и манастире. Он наводи да је у неким институцијама стање добро, као у Музеју савремене уметности и Кинотеци, која је отишла најдаље.

У најгорем стању је депо Народне библиотеке где је стање критично и не постоји ни противпожарна заштита.

Питање Народног музеја мора да се реши, каже Петковић. За директора је постављена Бојана Борић Брешковић, која је некада била директор и која ту кућу познаје одлично.

"Направили смо грађевински одбор који ће да процени да ли са оним средствима која имамо музеј може да проради, односно да се ураде најнужнији радови. Покушаћемо да урадимо оно што је могуће и мислим да ћемо на пролеће да отворимо зграду", рекао је Петковић.

Министар културе и медија рекао је да се ради на изради стратегије која би требало да покаже у ком правцу иде српска култура.