Медицина будућности у Београду

Београд је у четвртак био центар медицине будућности. О најновијим истраживањима у регенеративној и персонализованој медицини -односно о употреби матичних ћелија у лечењу и значају генетичких анализа за благовремено откривање болести, говорили су најпознатији светски, али и домаћи стручњаци у тим областима.

Пофесора нанотехнологије и регенеративне медицине, Александера Сеифалиана каже да зна да је вратио наду многима. Први је у свету од матичних ћелија направио уво, душник, коронарну артерију.

Због свега што је урадио, од многобројних страних али и домаћих стручњака који су учествовали на Петом симпозијуму регенеративне и персонализоване медицине, новинарима је управо професор Сеифалиан, био најинтересантнији.

"Ускоро ћемо помоћи пацијенту који је имао рак и изгубио нос....Прво смо му урадили скенер, па тродимензионални модел у стаклу, уз помоћ нанотехнологије направили смо подлогу, засејали његове матичне ћелије..Нос ће бити у пацијентовој руци док се не формира кожа..а за неколико недеља ће му бити и пресађен" каже проф. др Александер Сеифалиан са Универзитет у Лондону.

Иако је у Београд хтео да донесе узорке органа које је направио, царина то није дозволила.

"Успео сам да вам донесем ово - то ће бити срчана артерија, за сада је само подлога....унутра је милион ситних рупа у којима ће се развити матичне ћелије. И то је будућност, замена за класичну хирургију", каже професор Сеифалиан.

Доктор Мима Фазлагић из Националне асоцијација за унапређење регенеративне медицине, каже да када су стидљиво пре пет година причали о томе, нису ни знали да ће на петом симпозијуму бити људи који су направили органе од матичних ћелија, нанотехнологијом, и да је та регенеративна медицина већ заживела да су неки људи живи и здрави захваљујући њој.

Говорило се и о персонализованој и предиктивној медицини, како здрави можемо да останемо захваљујући генима и ДНК анализи.

"Покушавамо да откријемо која особа би имала било какав ризик од развоја неке болести, значи када идентификујемо такве особе онда на сцену ступа превенција", објашњава докторка Маја Стојиљковић Петровић са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.

Да су те области и садашњост и будућност медицине 21. века, показује и слика сале у којој је одржан Симпозијум која је била мала да прими све оне који су желели да чују о најновијим истраживањима и достигнућима.