(Не)равноправни ослободиоци

Осам година пошто су равногорци добили статус ослободилаца у Другом светском рату, Уставни суд одлучио је да им он не припада. Тако су изгубили и право на здравствену заштиту, борачки додатак, инвалиднину, додатак за негу и помоћ и право на бањско лечење. Остаје им право на пензију, професионалну рехабилитацију и добијање Равногорске споменице.

Поштоваоци равногорског покрета разматрају могућност жалбе Евроском суду за људска права. Сматрају да је суд историје јасно показао да су равногорци били антифашисти.

"У свим другим земљама други рат је завршен 1945. године, а код нас се наставља и оваквом благо је рећи одлуком скандалозном Уставног суда и одбијањем суда да се заврши процес рехабилитације Драже Михаиловића", каже Александар Чотрић из Асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета.

За припаднике партизанског покрета, одлука Уставног суда је праведна и исправна.

"Дража је уз помоћ Немаца хтео да уништи партизански покрет, што је био интерес и Немцима и четницима", наводи Светозар Оро из Друштва за истину о НОБ-у.

"Та јалова идеја се онда изјаловила и побеђена је у рату, и то сав нормалан свет зна да су они били на кривој страни од почетка до краја", истиче Оро.

Закон о изједначавању права четника и партизана усвојен је 2004. године, неколико месеци касније и уредба Владе која је требало да омогући његову примену. Међутим, због бројних техничких и процедуралних разлога равногорци та права до данас нису успели да остваре.