Страх од отказа јачи од болести

Од када је почела криза знатно се смањио број запослених, а промениле су се и њихове радне навике. Радници све ређе узимају боловање чак и када су заиста болесни, тврде лекари. Зашто је страх од губитка посла постао јачи од болести?

Од земље у којој се на боловање ишло наменски током различитих сезонских радова, до оне у којој се на боловање не иде ни када би се морало. Изостанак с посла све чешће се посматра као непожељно понашање. Тако се многи, неретко одлучују да и када су болесни, иду на посао.

Докторка Дома здравља "Савски венац" Мирјана Радљић Кукоћ рекла је да мање боловања до 30 дана, јер пацијенти одбијају да узимају боловање вероватно због великог одбијања од плате и због страха од губитка посла.

Према њеним речима, обично узимају по дан два слободно уколико имају слободне дане, да би превазишли ту ситуацију.

Прошле године је сваки осигураник Републичког завода који је отишао на боловање у просеку боловао 50 дана. Боловало је готово 79.000 радника, највише у Београду, а најмање у Јагодини. Према проценама, слична ситуација ће бити и ове године - боловање дуже од месец дана, чије трошкове покрива држава, а не послодавац, узима једнак број радника, али је и мање запослених.

"У принципу број боловања је исти уназад неколико година с тим што се смањио број запослених који имају права на боловање", рекла је Сања Миросављевић из Републичког завода за здравствено осигурање.

Запослени који често одлази на боловање, по повратку може затећи измењено радно окружење, било да је то промена смене, повећан обим посла или тихи притисак због одуства, објашњавају психолози рада. Тврде и да болестан радник не може добро да ради.

"Са сигурношћу могу одговорити радник када је болестан он је у измењеним условима, имате и део здравствене културе. Ви долазите на посао, тиме утичете на окружење, да ли ћете на друге пренети вирусе и слично. Друго осећај непријатно, ви сте болесни, створићете код других осећај кривице, он је болестан, треба му помоћи", навела је психолог рада Весна Михаљевић.

Михаљевићева каже да ће се тако створити непријатна ситуација по окружење у коме радник ради, а може да осети и слабост и да се повреди.

Да би се смањиле злоупотребе при одобравању боловања дужег од тридесет дана, донесен је Правилник којим се прописује колико дана може да се добије за сваку појединачну болест. Из домова здравља поручују да нису сви пацијенти исти и да правилник не може да важи за све.