Попис после пола века

У Србији у понедељак почиње попис сеоских домаћинстава, земљорадничких задруга и предузећа која се баве пољопривредном производњом. Више од шест хиљада и две стотине пописивача у наредна два и по месеца обићи ће у селима и засеоцима сва домаћинства, због прикупљања података, између осталог, о расположивом земљишту, величини воћњака, броју стоке, механизацији, радној снази и активностима на газдинству.

Пописивачи треба што прецизније да прикупе податке о производним могућностима сваког газдинства, без обзира на то да ли је оно на листи за попис. У посао је укључено и 1.200 агронома бивших саветодаваца.

"Мислим да ћемо с пописом пољопривреде добити стварну слику пољопривредника, газдинства да ћемо моћи лакше у Европску унију, моћемо очекивати и нека подстицајна средства, да се нешто боље дешава у пољоривреди", каже Душан Шибул из Кикинде.

У Републичком заводу за статистику, који спроводи попис, очекују пуну сарадњу пописивача и представника сеоског домаћинста, задруге и пољопривредног предузећа.

"Од пољопривредника очекујемо да разумеју ову акцију, да је важно да се учествује и да дају конкретне и тачне одговоре, како би попис био што бољи и што прецизнији", наводи Драгана Марковић из Републичког завода за статистику.

Стручњаци очекују да ће после пописа пољопривреде лакше него до сада, моћи да дају одређене предлоге, јер ће имати потпуну слику стања у тој области.

"Он ће бити изузетно добра подлога за креирање нове аграрне политике, дугорочне стратегије и собзиром да да се ради по методологији евростата биће добра основа за преговоре и разговоре са европском унијом", истиче Милан Простран из Привредне коморе Србије.

Према Светском програму пописа пољопривреде под окриљем ФАО организације Уједињених Нација, у већини земаља у свету попис пољопривреде спроводи се сваких десет година. Код нас је последњи пут урађен пре више од пола века.