Оптужбе за корупцију у Центру за азил

У центру Боговађе смештено је више од 170 Алжираца, Сиријаца, Авганистанаца, Иранаца или Ирачана, док у околним шумама на место чека око 130 људи. Додатан проблем стварају тврдње о томе да је азилантима у центру тражен новац за смештај. Такве тврдње управник је демантовао, а полицијска истрага је у току.

Радница Комесаријата за избеглице сумња да се у Центру за азил у Боговађи узима новац од азиланата за смештај и потврду за одлазак из тог центра.

О томе, али и другим наводним неправилностима обавестила је Комесаријат за избеглице, Кабинет председника Србије, Агенцију за борбу против корупције, безбедносне службе и невладине организације.

Према тврдњама раднице, за смештај је довољно платити 40 евра, иако управник демантује те наводе и тврди да је реч о манипулацији.

"Могу само да претпоставим да је то повод оних који су се бавили овде нелегалним радњам пре него што сам ја дошао, као што је спавање на послу, нелегално таксирање и истовремени рад овде", истиче управник Центра за азил у Боговађи Стојан Сјеклоћа.

Сјеклоћа тврди да је могуће примање мита од азиланата или од некога, што ће истрага показати и додаје да је све нелегалне радње у сарадњи са другим органима сузбио.

Радница Комесаријата своје оптужбе подупирала је наводном изјавом једног од тражилаца азила у том центру, а Комесаријат очекује од полиције, која је иначе присутна у тим центрима, да провери шта је истина.

Како у интервјуу за РТС објашњава Владимир Цуцић, комесар за избегла и расељена лица, до пре две недеље није било сличних притужби.

"Као и случају Бање Ковиљаче, са низом инцидентата за које се показало да се нису догодили, прави се велика штета, али ће бити још већа штета ако се испостави да то није тачно, а да је та вест већ отишла у бели свет и окружење", истиче Цуцић.

Центар у Боговођи је и отворен због тога што је онај у Бањи Ковиљачи био тесан за све азиланте.

"Мањак места за смештај азиланата у Србији могао би да буде решен још једним центром, који би примао најмање 400 особа", додаје Цуцућ и закључује да не треба да допустити да један простор пропада, а да азиланти чекају по шуми. Међутим, од обећаваних празних касарни за сада нема ништа.