Тијанић пита Николића

Питања председнику Томиславу Николићу

Поштовани господине Председниче,

Добри обичаји налажу, пре него што се обратим меродавним српским и европским институцијама, да затражим одговоре од Вас, као особе изабране да брине о поретку у малаксалој Србији.

Зашто за Радослава Павловића, даровитог писца а вашег новоустоличеног "културног" саветника, не вреде морална начела по којима државни чиновници не смеју да износе неистине, фалсификате, неаргументоване политичке судове, самовољно проширују своја овлашћења или организују медијске хајке?

Ужива ли он заштиту Вашег Кабинета и правни имунитет кад, као аутолиценцирани србомер, подстиче разлику међу Србима исправне генетике и нас, српских мутаната, са Космета? Је л' то почетак нечега што не знамо како ће се завршити? У бројним медијским најавама – шта ће све, чим седне у моћну фотељу саветника, да уради Савету РРА, Управном одбору и генералном директору РТС-а – Ваш културњак ме, расистички, обележава сложеном, вишезначном формулом "несрећник из Подујева"?! Очигледно, место рођења мене расно дисквалификује да, после Митевића и Милановића, будем трећи генерални директор српске телевизије пореклом са Космета. Мали је проблем што, сасвим законито, ја то већ јесам. Осам година. Не баш најбољи директор. Али, не баш најгори.

Истини за вољу, нисам рођен у Подујеву. Али, захтевам да Павловић према мени поступа као да јесам. Да видим шта ће да ми уради тим поводом. Даћу му и сам неке "ниске" идеје. У том српском градићу, на некадашњој српско-турској граници, јесам провео првих осам година живота. Предивних. Постао сам "плован" у реци Лаб. Лаб је, за неупућене, опеван у више глобалних десетерачких хитова са познатог албума "Косовски циклус". Крштен сам у Високим Дечанима. Тачно на половини прошлог века. Све то захваљујући деди који се, са топличком браћом, из наше Иван-куле, са брда изнад Куршумлије, у акцији "Осветимо Косово", сручио дванаесте године на Подујево. Кад је већ имао залет, није стао до Куманова. Шта ме у наведеном, по стандардима Вашег саветника, чини Србином друге класе?

Поуздано знам да Ви, Председниче, исправно држите да су сви Срби и Србија цела, бар лечка, рођени на Космету? Зашто смо онда за Вашег Павловића, ми само "pieds noirs" ("црна стопала"), како су Французи називали беле сународњаке избегле из Алжира? Колика је, у процентима, аријевска предност Срба попут Павловића рођених, претпостављам, у околини вински обдареног Александровца?

Председниче, Ваша јавна, тачна, храбра и хвале вредна оцена, дата у првом телевизијском разговору после преузимања највише дужности – "РТС је био најпрофесионалнији и најпоштенији медиј током предизборне кампање", даје ми за право да Вас питам: да ли Ваш саветник, далеко било, овим поништава Ваше оцене? Или, на свој први радни дан, директно полемише са Вама? Да ли је, у том случају, Павловић само Ваш културолошки саветодавац или представља, како сам верује, испупчени "комад" председника, што га чини аутономним политичким фактором задуженим за устројство и контролу културе, медија, институција, кадровску политику, Министарство културе?

Јесу ли најаве смена, хајки, претњи, сејање страха и неистина, гомила самокандидата за функцију која (још) није слободна, последица нечијих неутажених амбиција, наплата блискости са Вама, љутња због тражених а неисплаћених хонорара, опијеност и амбицијом, драж крчења пречица кроз законе или брутални политички притисак усмерен, слутим, на буџет РТС-а од недовољних 70 милиона евра?

Који члан Устава овлашћује Вашег саветника да, још пре ступања на дужност, бахато, нетачно и супротно свим званичним извештајима овлашћених институција, оцењује крајње негативно рад Савета РРА, Управног одбора РТС-а и генералног директора Јавног сервиса? Који закон дозвољава Павловићу да, заогрнут позајмљеним ауторитетом Вашег положаја, најављује промене за које није надлежан или дели Србе по месту рођења? Али, где год да је рођен будући директор, кроз годину и по дана, остављам њему непорециво наслеђе.

Јавни сервис Србије један је од најуспешнијих сервиса у Европи. Нема кризе гледаности, нема мањка поверења грађана. Али држава, свесно и темељно, финансијски потапа РТС –порези су 22 милиона евра годишње или све што маркетинг заради. Две српске владе одлагале су, до данас, сваку интервентну помоћ и промену неприменљивих закона. У овом тренутку, Србија не испуњава елементарни европски стандард односа државе и јавних сервиса.

Можда је добош саветника Павловића само брутална најава како држава неће испунити своју обавезу и – у дубокој економској кризи и разумљивом паду претплате, неће свом јавном сервису обезбедити довољан и стабилан извор финансирања. Или ће, пак, такву помоћ условљавати испуњавањем кадровских, политичких и уређивачких захтева.

У том случају, господине Председниче, разумећете неизбежност да се Јавни сервис обрати српском правосуђу, надлежним институцијама за контролу рада и заштиту РТС-а, те ОЕБС-у и Европској комисији, са питањем – да ли је Ваш саветник у целости ослобођен штетног утицаја српских и европских закона? У бољем исходу, биће то, слутим, само тужни абортус умишљеног саветничког покушаја да себе прикаже као власника људских судбина и важног самозваног пророка злокобних времена?

Но, искуство ми налаже опрезност: ако је пророк Павловић у праву, ако је ослобођен закона кад и стида, поновићу реторско питање упућено Вама: Шта то онда, Председниче, почиње у Србији и како ће се завршити.

Александар Тијанић
Београд, 16. август 2012.