Како настају шампиони

Иако се последњих седам година не враћају без бар неколико медаља са светских и европских такмичења, до Олимпијских игара и медаље Милице Мандић, теквондо није био у жижи јавности.

Без великих спонзора и искључиво уз лично одрицање, златна медаља је чини се, још вреднија.

Тренер Милице Мандић Драган Јовић Гале продао је стан у коме је живео са супругом и троје деце и отишао у подстанаре како би гаражу преуредио у српску теквондо оазу.

После фантастичног успеха Милице Мандић, Србија је за ноћ научила правила - три рунде по два минута, ударац у главу ногом три поена, ако је из окрета четири поена, ударац руком или ногом у тело по један поен, а ударац ногом у тело из окрета два поена. Кажњиви су контакт испод појаса и у лице.

Осамдесет клубова са око 1.000 такмичара у Србији опстаје готово искључиво захваљујући ентузијазму љубитеља ове борилачке вештине пореклом из Кореје.

"Да имамо више спонзора, то би аутоматски значило и бољу стратегију, бољи развој савеза, већи број вежбача, пуније сале и нормално већи број медаља на следећој Олимпијади", каже генерални секретар Теквондо савеза Србије Зоран Ћендић.

Иако се може рећи да велики спонзори нису веровали у њихов успех, они јесу веровали једни у друге. У Миличином клубу нису имали дилему. „Злату смо се сви надали и потајно сањали, али опет нисмо могли да верујемо да ће то бити баш на овакав начин", рекао је Урош Тодоровић, из Теквондо клуба "Галеб".

Финална борба је трајала шест минута. Чини се кратко, ипак, иза тога су године одрицања.

Тања Танасковић из Теквондо клуба "Галеб" каже да је потребно да људи схвате да спортисти проведу до девет сати у сали, у теретани, радећи специфичан тренинг, кондиционе припреме.

Пре Игара колеге су спаринговале с Милицом опонашајући стилове њених противница.

"Ја сам имао улогу Еспинозе, противнице са којом се Милица борила у другом колу. Њен стил је био борба из клинча, а то је иначе и мој стил, тако да смо дошли на идеју да ја, као мушкарац који ударам брже и јаче, нападам Милицу из све снаге", наводи Дарио Ђорђевић из "Галеба".

Нинослав Бабић каже да је његова улога била да симулира борбу руске такмичарке Баришњикове, њене дугачке технике и брзо кретање што му је, како каже, ишло сасвим добро. Према његовим речима, Милица се одлично сналазила и у тим ситуацијама.

Теквондо борци поред спортских вештина уче и оне много важније - животне. Тако је у свим српским теквондо клубовима забрањено недолично понашање, пороци, или лош успех у школи, а обавезан је однос поштовања млађих према старијим, као и учитељски однос старијих према млађима.