Ко је крив за неуспех ђака?

Истраживање Института за педагошка истраживања показало је да наставници углавном не осећају одговорност због неуспеха ученика и скоро никад не осећају кривицу када ђак понавља разред.

Ученици понављају разред јер не уче, изостају са часова или због проблема у породици, наводе наставници, при чему личност својих колега не доводе у везу са неуспехом ђака, показује истраживања сараднице Института Душице Малинић.

Штавише, предавачи сматрају да су за неуспех сви други више криви - да је то проблем ђака, његове породице, другова, а да компетентност наставника и понашање током наставе имају мало или уопште немају утицаја на неуспех младих људи.

Анализа спроведена међу наставницима основних школа, показала је да је за успех, осим учења, важна дисциплина. Више од половине наставника сматра да понављање разреда у великој мери зависи од тога колико је ученик миран на часу.

Позивајући се на експерте из области школског неуспеха, у раду објављеном у најновијем Зборнику Института за педагошка истраживања, ауторка Душица Малинић указује и на извесне механизаме помоћу којих наставници успоравају или онемогућавају напредовање ученика.

На пример, слабим ученицима дају мање времена да одговоре на постављено питање, чешће их критикују за неуспех и ређе похваљују за успех.

Такође, посвећују им мање пажње и ређе ступају у интеракцију са њима, ређе испољавају љубазност према слабим ученицима, на њихова питања дају краће и мање информативне одговоре, ретко прихватају њихове идеје.

Занимљиво је да наставници који имају више од 30 година радног стажа, значајно мање од осталих колега сматрају да понављање разреда има везе са тиме колико је ученик учио. То практично значи да је за ове искусне наставнике понављање разреда више последица садејства неких других фактора, а мање знања и учења.

Већина наставника (чак 87,5 одсто) је сагласна да број ученика поноваца у основној школи није реалан, јер, како тврде, постоји пуно лоших ђака који се током школовања провлаче из разреда у разред.

Малинићева сматра да је за оптималан успех ученика важно да наставник стално показује стрпљење и поверење у ученика, да је фокусиран на позитивну страну ученичког понашања.

Ауторка истраживања наводи да наставник увек треба да мотивише на учење, развија самопоштовање код младих и осећај компетентности.