Времеплов (29. фебруар 2012)

На данашњи дан 1824. године рођен је Стјепан (Стефан) Митров Љубиша, књижевник и политичар. Бројне недоумице и расправе о тачном датуму рођења Стјепана Митрова Љубише, које и  данас постоје, разрешио је сам писац својим казивањем: "Родио сам се у Будви,  последњег дана месеца фебруара 1824. године" (1824. година је била преступна, те се долази до датума 29. фебруар). Попут својих савременика Његоша и Вука, Љубиша је научио да  пише доста касно - у 14.  години. У литератури је био самоук. Инспирисала су га народна предања и народне песме,  Његошево и Вуково дело. Под видним утицајем Вуковог сарадника из Боке, Вука  Врчевића, почео је и сам да скупља народне умотворине, чији су му мотиви послужили за стварање аутентичног и уметнички снажног дела. Касније се заинтересовао за страну  литературу, нарочито за италијанску и француску, превевши Дантеа, Хорација и Ариоста. Прва  објављена Љубишина књига била је "Бој на Вису", штампана у Загребу, 1866. године. Две  године касније приредио је латинично издање "Горског вијенца" са објашњењима уз текст.
Исте године, у Дубровнику је објављена његова приповетка "Шћепан Мали ", а убрзо затим  и етнографско - литерарни рад "Бока Которска". Следиле су приповетке: "Кањош Мацедоновић", "Скочи - ђевојка", "Поп Андровић, "Нови Обилић", "Крађа и прекрађа звона", "Проклети кам", објављене у књизи "Приповијести црногорске и  приморске". Пред крај живота, 1877. године, у Новом Саду је објављена његова приповетка "Горде или како Црногорка љуби", а исте године у бечкој "Српској зори" збирка "Причања Вука Дојчевића", нека врста српског "Декамерона", која је остала недовршена због пишчеве преране смрти. Сабрана дела творца наше модерне приповетке издала је 1928-29. године "Народна просвета" из Београда, а 1976, на годишњицу Љубишиног рођења, "Обод" из Цетиња. Стјепан Митров Љубиша, осим писањем, бавио се и политичким радом. Биран је за народног посланика у Далматинском сабору у Задру, а затим делегиран за посланика Царевинског већа у Бечу.

Грчки књижевник, нобеловац Јоргос Сеферис рођен је на данашњи дан 1900. године. Син професора међународног права и академика либералних погледа, Јоргос Сеферис је по  породичној традицији студирао право у Паризу, где је почео да се интересује за књижевност. Посебно су га привлачили Маларме и Валери. Упоредо са дипломатском службом објавио је неколико збирки песама, од којих је прва "Вртлог", скренула пажњу тадашњег доајена грчке књижевности Костиса Паламаса. Следиле су збирке "Кладенац" и "Митологија" и низ есеја и превода. Пред окупацију Грчке, 1941. године, напушта земљу и са владом одлази на Крит, затим у Каиро, да би 1945. године постао шеф кабинета архиепископа - регента Дамаскиноса. Службовао је као амбасадор у Лондону, проглашен за почасног доктора Универзитета у Кембриџу, а након објављивања свог дневника и збирке песама "Дрозд", добио је 1963. године, Нобелову награду за књижевност. У говору приликом пријема награде рекао је: "Кад је на путу за Тебу Едип срео Сфингу, која му је поставила загонетку, његов одговор је био "човек". Ова једноставна реч уништила је чудовиште. Имамо још много чудовишта да уништимо и зато мислимо на Едипов одговор". Након пуковничког пуча у Грчкој, Сеферис се повукао у унутрашњу емиграцију, а 1969. године је и јавно обзнанио свој опозициони став према режиму. Од тада, па све до смрти, 1971. године, објавио је само једну песму "Мачке светог Николе" у колективној протестној збирци песама осамнаесторице песника. Његовој сахрани, која је била својеврсна демонстрација отпора војној хунти, присуствовале су хиљаде Грка, који су певали Теодоракисове песме на стихове преминулог Јоргоса Сефериса.

1792. - Рођен Ђоакино Антонио Росини, италијански композитор (Песаро, 29. 02. 1792 - Париз, 13. 11. 1868)

1853. - Кнез Александар Карађоревић донео Указ о прикупљању књига и старина и њиховом чувању у Јавној библиотеци

1920. - Рођена Мишел Морган (Симон Русел), француска филмска и позоришна глумица  (Неји, 29. 02. 1920)

1940. - Рођен Вартоломеј, патријарх васељенски, поглавар Цариградске патријаршије (Имврос, 29. 02. 1940)

1960. - У снажном земљотресу који је погодио Мароко, сравњен град Агадир.