Ванредно до среде?

Ванредна ситуација у Србији трајаће сигурно до среде, када ће се одлучивати о њеном укидању, рекао је гостујући у емисији Око Предраг Марић, начелник сектора за ванредне ситуације. Он је додао да ће на крајњу одлуку утицати угроженост становништва од снега, електроенергетска ситуација у земљи и опасност од евентуалних поплава

Сада је најугроженије 5700 људи, који су и даље завејани, а најкритичније је у Сјеници, Прибоју и Новој Вароши. Иако је механизација на терену, снег који веје и ветар отежавају рашчишћавање, па се стиче утисак да је све што се ради узалудно.

Већина ђака се у понедељак враћа у школске клупе, рекао је Зоран Костић, државни секретар Министарства просвете. Наставе неће бити у неким школама у Сјеници, Тутину и Ивањици, јер је процењено да нису довољно безбедне, тако да би распуст у тим општинама могао бити продужен за још 2,3 дана.

Костић је објаснио да 10 одсто школа у Србији прокишњава, али да настава у некима од њих неће бити одложена, јер вода продире у једну или две учионице или у фискултурну салу.

У Мајданпеку су две школе које немају могућности да организују наставу решње пронашле тако што ће користити просторије основних школа у којима се часови држе само пре подне. И школе у Смедереву отклониле су проблеме које су имале, па ће се и у њима у понедељак огласити школско звоно.

Уколико се испостави да у појединим школама часови ипак неће моћи да се држе безбедно, локалне самоуправе ће бити те које ће донети одлуку о одлагању почетка наставе.

Школе у већини Србије због снега нису радиле 9 дана, а настава ће бити надокнађена тако што је школска година продужена за 5 дана и трајаће до 14. јуна. Уз то свака школа је у обавези да достави план рада суботама, тако да неће бити угрожен пролећни распуст, а ни ученици завршних разреда.

Костић је још објаснио и то да прокишњавање у школама није због тога што су оне дотрајале или лоше, већ зато што је ова зима специфична. То значи да је било пуно снега на ниским температурама, па су се сада, када је почело топљење, олуци запушили, а вода почела да подлива испод њих.

Сличан проблем имају и грађани. У његовом решавању показаће се колико су локалне самоуправе способне, рекао је Марић. И додао да би за то требало да буде употребљена механизација електродистрибуције, градске чистоће и ватрогасних јединица, али да се свакако морају одређивати приоритети. Тако да ће они најпре отклањати леденице са високих објеката и оних који су од јавног значаја, пре свега болница.

Када је реч о електроенергетском систему Србије, он је стабилан, каже Душан Мракић, државни секретар Министарства енергетике. Проблем претходних дана био је тај што је потрошња била рекордна, а електране у Србији су биле на минимуму рада још од јесенас, када је због ниског водостаја доток воде био 5,6 пута мањи од уобичајеног.

Да би систем још боље функционисао покренуте су и бројне инвестиције у термоелектране, хидроелектране и електране на гас. Први објекат већих капацитета можемо очекивати за две године и то је електрана на гас у Новом Саду, каже Мракић.

Додаје да су акумулације спремне да прихвате воду када снег почне да се топи.

У сектору за ванредне ситуације за сада не очекују да ће бити већих поплава. Могуће су, каже Марић, само локалне, на мањим рекама и у оним општинама које нису очистиле канале.