Чекајући тумаче за бошњачки

Због немогућности да се обезбеди тумач за бошњачки језик, јер га на евиденцији Министарства правде нема, у пријепољском суду на решавање чека више од двадесет предмета. Странке се позивају на Закон о службеној употреби језика и писма и Општински статут, по коме је у Пријепољу у службеној употреби и бошњачки језик као језик мањине.

Да је свеједно: саопштење или саопћење, тужилац или тужитељ, и слично, процес и то не један, не би био одложен, то јест, одгођен, на неодређено време. Овако, а то већ странке разумеју, предмет ће можда и застарити, што је изгледа и био циљ. И све је по закону.

"Шта стоји иза тога, да ли у овим конкретним случајевима је баш неопходно да се обезбеди судски тумач, или не, то је већ за нека друга размишљања и неке друге анализе, других структура. Наше је да примењујемо прописе", каже Милета Безаревић, в.д. председника Основног суда у Пријепољу.

Ван суда, бошњачки језик, без превода, живи у свакодневном говору Пријепољаца, у документима и материјалима.

"Што се тиче локалне самоуправе, сва документа која се издају грађанима, издају се двојезично, и на српском - ћирилицом, и на босанском - латиницом", каже Јусуф Мушкић, председник Скупштине општине Пријепоље.

Бошњачки је, иначе, као нови, посебан језик, званично инаугурисан 1996. године у Сарајеву. И мада се о основама његовог утемељења као посебног, у лингвистичким круговима полемисало, у свакодневном животу, у Србији, а поготово у Пријепољу, то никада није био проблем.

Очигледно, неки Пријепољци су пронашли оно што је, иако супротно такозваној "рупи у закону", једнако делотворно. Јер, док имамо закон, а не и све предуслове за његово спровођење, немамо ни пресуду.

У суду у Пријепољу, до сада су успешно заврешени процеси у којима су странке били и Кинези, Албанци, Бугари уз помоћ људи који разумеју и преводе, а да нико није захтевао њихову верификацију. Са бошњачким, а вероватно, ускоро и црногорским, неће ићи тако лако. Ма како се добро разумели.