Све, све али занат

Иако ће на тржишту рада у Србији посао лакше и брже наћи високообразовани кандидати, то не важи за све власнике факултетских диплома. Тако ће, на пример, у односу на правнике, на Бироу боље проћи неке занатлије попут фасадера или монтера.

Конкуренција између високообразованих кадрова све је већа, па се у неким областима теже долази до радне књижице, јер се константно повећава и број оних који завршавају факултет. Неки занати, пак, доживљавају нову популарност.

Занат који се преноси с колена на колено има посебну вредност. Тако се Весна израдом капа и шешира бави 20 година. Посао шеширџије, каже, није нимало лак, захтева време, стрпљење и посвећеност.

Она објашњава да је златно доба овог заната било крајем осамдесетих и верује да се то време враћа.

"Занат као занат не доноси сигурно неке новце као што ни факултет сам по себи, омладина углавном неће да се прихвати заната, истиче Весна.

Она додаје да су ретки они који се преносе с колена на колено као што је случај у њеној породици. Њене ћерке наставиће породични посао.

На бироу службе за запошљавање, када је реч о занатима, тражени су пекари, посластичари, пица-мајстори, кувари, алатничари, фасадери, затим монтери, столари, заваривачи. Теже до посла долазе, на пример, бравари, док потражње за содаџијама и корпарима, годинама нема.

Према речима Драгана Ђукића из Националне службе за запошљавање боље на тржишту пролазе људи који имају факултете – дакле виши ниво квалификација – али постоје велике разлике унутар струке или унутар профила.

"Ако је неко завршио археологију или историју уметности где постоји слаб ниво тражње за радном снагом, његове шансе су мање да дође до посла у односу на неког ко је испекао добар занат, као што је, рецимо, кувар или посластичар", објашњава Ђукић.

Факултетска диплома није више гаранција, као некад, да се нећете много мучити у потрази за послом, наводе стручњаци.

Како објашњава економиста Горан Николић, у Србији постоји уврежено мишљење да је најбољи начин да напредујете у животу, ако долазите из просечне или сиромашне породице, да се образујете, што је био случај током читавог 20. века.

"Поставља се питање да ли је и данас тако. Данас завршетак факултета није никаква гаранција за добијање посла зато што расте број људи са факултетским дипломама, истиче Николић.

"За некога ко нема превише талента и ко с муком завршава факултет, боље је да се бави неким занатом", закључује Николић.

Све, све али занат - каже народна прича. Поука је важила некада давно, а можда ће и у будућности када ће, како футуролози кажу, радна књижица и посао бити привилегија.