Терапија музиком

Музикотерапија представља скуп метода у којима је звук основно средство успостављања комуникације са пацијентом, а примењује се и код најтежих болесника. Иако Србија има довољно стручњака музикотерапеута, лечење музиком у нашим здравственим институцијама још није заживело.

Да музика има моћ да лечи показују дела Моцарта, Бетовена, Вивалдија, Шопена. Према речима стручњака ти благотворни тактови смањују напетост, страх, депресију, бол, чак и код оних пацијената код којих наде за излечење више нема.

Како објашњава др Ранка Радуловић, психотерапеут и музикотерапеут, такав начин припрема пацијенте да се боље суоче са реалношћу, и они који умиру, одлазе у миру.

Њихови најближи често су неприпремљени, па "тако та компликована рекација жалости касније представља потенцијал за развој неких психијатријских и психосоматских поремећаја", истиче Радуловићева.

Често је породица неспремна да прихвати тешку болест својих најмилијих. Нарочито они најмлађи.

"Музикотерапија помаже деци да се на један симболичан начин опросте од особе коју су изгубили, од оца или мајке", каже музикотерапеут Јелена Кнежевић.

Према њеним речима деца не могу да вербализују оно што осећају, али то могу да одвсирају, могу да отпевају, што дозвољава детету да искаже своје емоције и касније да научи да их контролише.

"Свака емоција је дозвољена, ако дете зна да је искаже, нарочито осећање кривице или љутње, истиче Кнежевићева.

И док у неким земљама Европске уније постоји чак и закон о музикотерапији, у Србији она још увек није у потпуности заживела. Планови постоје, али на њих ћемо изгледа морати да сачекамо.

Тек када добијемо одељења палијативне неге у болницама, добићемо и музикотерепеуте који ће радити са пацијентима који умиру.