Сиромаштво највећи непријатељ

Не постоји званична база података колико је деце са сметњама у развоју у земљи. Малишани из сеоских средина најчешће нису на евиденцији центара за социјални рад, не одлазе код лекара нити похађају школу.

Мобилни тимови Организације "Амити" две године су обилазили села у околини Краљева и Крагујевца, како би сазнали колико је такве деце и у каквим условима живе и како би им помогли да се укључе у друштво.

Сестре Марија и Мирјана Пантелић одлични су ђаци, баве се спортом, играју фолклор. Обе су глувонеме. У њиховом окружењу није увек било системске подршке која би родитељима помогла, а њима омогућила садржајније одрастање.

Њихова мајка Весна Пантелић каже да је морала да проводи 24 часа поред њих, јер није било обданишта за такву децу. 

Сиромаштво и неинформисаност највећи су непријатељи породица које имају дете с инвалидитетом и живе на селу. Понекад су и по 40, 50 километера удаљени од града, па су им недоступни и лекар и социјални радник.

"Дошли смо до исцрпљених родитеља, уморних од тражења лека, били су неповерљиви, помало озлојеђени. Свима је било заједничко да брину о својој деци и да их заштите. Управо то је била тачка сусрета између нас и њих", каже чланица мобилног тима из Крагујевца Невенка Богдановић.

Иако запослени у Центру за социјални рад имају обавезу да евидентирају све нове породице или појединце којима је потребна заштита и помоћ, у неким сеоским домаћинствима има деце са сметњама у развоју за коју нико ни не зна да постоје.

"Радимо теренске послове, откривамо ситуације, али нам је потребна иницијатива да би смо знали где да се упутимо, као и дојава месне канцеларије", каже чланица мобилног тима из Краљева Соња Марјановић.

Мобилни тимови наилазили су на децу која никада нису изашла из свог дворишта.

Надежда Сатарић из Организација "Амити" каже да су желели да утичу да се предрасуде смање и да децу боље прихвате, да охрабре родитеље на активнији приступ у остваривању и поштовању права деце са сметњама у развоју.

Стручни тимови обезбедили су здравствену и социјалну заштиту за 100 деце, 31 дете уписано је у школу, а неки малишани први пут су отишлу у град.

Формирана је својеврсна база са подацима о 460 деце. Четрдесетак малишана није евидентирано, јер родитељи нису дали пристанак.